Рат не би ни почео да СССР није прво подржао Хитлера

Рат не би ни почео да СССР није прво подржао Хитлера 17.09.2017 15:49 | Агенције

Варшава - Пољски министар одбране Антони Маћеревич изјавио је да Други свјетски рат не би ни избио да СССР није подржао напад Њемачке на Пољску којим је рат почео.

Маћаревич је то изјавио на годишњицу упада совјетских снага на почетку Другог свјетског рата у Пољску.

"Рат не би избио да Њемачка није добила подршку руске стране. Обије државе су склопиле пакт да ликвидирају пољску државу као и друге земље Средње Европе. Циљ је била ликвидација државности а у крајњем исходу пољског народа. Те двије силе су се договориле и спроводиле су ту политику истребљења", казао је Маћеревич у интервјуу који је данас, на 78. годишњицу совјетске окупације источних области Пољске, објавила државна агенција ПАП.

Маћеревич је оптужио Совјетски Савез те Русију као његову наслиједницу, да је окупација започета пактом Рибентроп-Молотов, о ненападању Њемачке и СССР августа 1939. године, трајала све до 1989. године, а да је ментално наслијеђе које је оставила горе него физичко уништавање пољских градова и села.

"Очигледна привредна заосталост као посљедица њемачке, а касније совјетске окупације, још увијек се види када упоредимо животни стандард у Пољској и у западним земљама Европске уније. Из те перспективе исправно је захтијевати ратне репарације", навео је Маћеревич.

Пољски министар који важи за једног од најоштријих, чак русофобних министара у Влади премијерке Беате Шидло, оптужио је Русију да је све до данашњих дана мислила да може да спречи да на територију Пољске дођу савезнички западни војници јер је до 1989. године претворила Пољску у своју окупирану колонију.

"Тај њихов вето више није актуелан. Пољска је пуноправна чланица НАТО а војске наших савезника су на нашим границама. То је реална гаранција да нас више никада неће издати, као што се то десило послије 1. септембра 1939. године", казао је Маћеревич.

Свега 17 дана по избијању Другог свјетског рата, Црвена армија је прешла цијелу дужину пољске источне границе, правдајући то пољском амбасадору у Москви тиме да је пољска држава престала да постоји када је њен отпор сломила Њемачка и да СССР мора да заштити братски украјински и бјелоруски народ у тадашњим источним областима Пољске, а данашњим западним дијеловима Украјине и Белорусије.

Од ноћних сати 17. септембра 1939. године, на исток тадашње Пољске упало је, у три таласа, 1,5 милиона војника Црвене армије, преко 6.000 тенкова и 1.800 авиона.

Пољски Генералштаб наредио је војсци да не ступа у борбу с Црвеном армијом, већ да се повуче ка Румунији и Мађарској.

До напада Њемачке на СССР 1941. године Пољска је остала распарчана на њемачки и совјетски дио, у складу с тајним анексом пакта Рибентроп-Молотов о подјели Пољске, балтичких земаља, Финске и Румуније, према којем би границу између СССР и Њемачке на територији Пољске биле ријеке Нарва и Висла.

Венац пред Споменик палим и убијеним на Истоку данас је положио и предсједник Пољске Анџеј Дуда.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица