Путин: Олигарси, помозите

Тражећи излаз из кризе, предсједник Русије Владимир Путин обратио се 41 олигарху. Циљ разговора је био да милијардери допринесу томе да се заједничким снагама стабилизује курс рубље, да народ не хрли да са банковних рачуна диже рубље и претвара их у девизе, или да купује све што му дође под руку.

У Јекатеринској дворани у Кремљу Путин је бизнисменима рекао да је спреман на отворен разговор о било ком питању и поновио предлог о потпуној амнестији капитала за оне који новац врате у земљу.

Међу бизнисменима из разних сфера, који су око округлог стола сједели по азбучном реду, био је власник "АФК система" Владимир Јефтушенков. Он је посљедњих мјесеци био у кућном притвору, али је Путин већ раније рекао да истражни органи нису пронашли доказе да је био саучесник у прању новца приликом куповине "Башњефта". Долазак Јефтушенкова у Кремљ био је својеврсна рехабилитација тог милијардера, која је утицала и на раст цијена акција његове компаније.

Међу милијардерима су били Алишер Усманов, по "Форбсовим" ранг-листама најбогатији грађанин Русије, затим Виктор Векселберг власник групе "Ренова", Владимир Лисин, један од власника Липецког металурског комбината, банкар Петар Авен предсједник Алфа банке, Михаил Прохоров, власник "Онексима", Владимир Потањин, власник "Нориљског никла", Алексеј Мордаошов, предсједник "Северостаља", алуминијски магнат Олег Дерипаска, власник "Базног елемента", као и Роман Абрамович, власник бројних компанија. Од нафташа су били Вагит Алекперов, предсједник "Лукојла", и Владимир Богадонов, власник "Сургутнефте гаса", као и Сулејман Керимов, власник компаније "Нафта--Москва".

Милијардери су замољени да до Нове године "продају валуту у порцијама". Једноставно речено, извозници ће дио девиза продавати држави по распореду који су сачинили чланови владе. За двије-три недјеље би извозници продали од 20 до 30 милијарди долара, што би требало да умири девизно тржиште. Путин је то назвао грађанском одговорношћу.

Било је и оних који су Путину рекли да имају кредите у доларима или еврима, а сада је рубља прешла у "слободно пливање". Неке од нафтно-гасних компанија су створиле велике девизне резерве, а практично немају дугова.

Путин је хтио да мотивише бизнисмене и да рашире лепезу улагања. То је рак-рана руске економије, јер се највише богатих људи налази у сфери продаје сировина, нафте, гаса, метала, а мало је оних који су спремни да улажу прерађивачку индустрију. Путин је позвао бизнисмене да улажу новац који имају у производњу да би се превладале западне санкције.

Позвао је бизнисмене да буду одговорни и према својим великим радним колективима, стандарду запослених и социјалним питањима, да се не смањује број запослених:

"И држава мора да осјећа вас и ми намјеравамо блиско да сарађујемо са вама", истакао је Путин.

Финансијери прогнозирају да би због пада цијене нафте 2015. године руски буџет могао да изгуби 331 милијарду рубаља. Познати руски економиста Игор Николајев каже да ће се највјероватније идуће године зауставити пад цијена нафте, али ће оне остати и даље ниске, што је лоше за Русију. Путин је већ тражио да се државни буџет смањи за пет одсто, једино се неће резати планирани трошкови армије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.