Производња нафте из шкриљаца неисплатива

Међутим, како би се задржали високи показатељи, произвођачи морају да буше све више, што изискује огромне трошкове.

Проблем је што су инвеститори прошле године у ову грану индустрије уложили дупло мање новца – и то због непрофитабилних пројеката, пише Спутњик.

У покушају да повећају производњу, америчке компаније које се баве производњом нафте из шкриљаца спаљују све више тзв. успутног (каптажног) гаса. У року од годину дана удвостручила се количина плавог горива која је спаљена без икакве користи, и тиме је достигнут рекордан ниво од 18,7 милиона кубних метара дневно. Многе компаније су већ премашиле законска ограничења за сагоријевање гаса, а на захтјев власти производња нафте може бити заустављена.

Према процјенама норвешке консултантске компаније “Ристад енерџи”, количина спаљивања и депоновања гаса у седиментарном базену “Пермијан” тренутно је двоструко већа од обима производње “плавог горива” у најпродуктивнијој гасној бушотини у Мексичком заливу, која припада компанији “Ројал Дач Шел”, гдје се производи до 7,5 милиона кубних метара природног гаса на дан.

На мјестима налазишта нафте из шкриљаца у западном Тексасу сваки дан се спаљује природни гас у вриједности од око милион долара, и то узалуд, констатује “Волстрит журнал”. Још је гора ситуација у налазишту нафте из шкриљаца у области Бакен у Сјеверној Дакоти – у првом кварталу ове године количина гаса која се дневно спаљује достигла је 14 милиона кубних метара. Нафтне компаније не поштују ограничења наметнута од стране државних органа: 2016. године уведен је лимит на сагоријевање од 15 одсто, док би до 2020. године тај лимит требало да се смањи до 10 одсто. Упркос свему, у прва три мјесеца ове године произвођачи нафте из шкриљаца спалили су 20 одсто гаса.

Према прогнозама аналитичара, у другој половини године количине спаљеног гаса у Пермском басену у Тексасу достићи ће 18,4 милиона кубних метара за дан. Проблеми каптажног гаса толико су се заоштрили, да постоји могућност њиховог негативног утицаја на раст производње нафте.

Тренутно је могуће спалити каптажни гас у року од 45 дана након почетка производње у бушотини. Након тога, ако нема посебне дозволе, гас је потребно хватати, иначе се производња мора прекинути.

Међутим, не постоји неопходна инфраструктура и производни капацитети за хватање, складиштење и транспортовање каптажног гаса на налазиштима нафте из шкриљаца. Мали број гасовода, који су изграђени на налазиштима нафте из шкриљаца попуњени су до краја. Због тога гас спаљују и након дозвољених рокова.

Губици од нафте из шкриљаца обарају све рекорде у Америци

Власти Тексаса изражавају све већу забринутост због кршења временских ограничења спаљивања каптажног гаса на бакљи због притиска од стране еколога. Администрација Сјеверне Дакоте је такође одлучна, а изгледи за затварање бушотина постају све реалнији, тврде аналитичари компаније “Ристад енерџи”.

То ће веома негативно утицати на индустрију шкриљаца, која се ионако налази у кризи. Инвеститори су прошле године у ову грану индустрије уложили дупло мање новца, и то због непрофитабилних пројеката, а као резултат овој грани индустрије прети банкрот.

Америчка компанија за пружање услуга у нафтној области “Weatherford International”, један од водећих пружалаца услуга у сфери бушења, изјавила је да се припрема за одговарајућу процедуру. Истовремено, лидери двије руководеће компаније у нафтној и гасној индустрији “Halcon Resources” и “Alta Mesa Resources” довели су у питање могућности компанија да наставе са радом.

Приход од продаје четвртине произведене нафте из шкриљаца у САД у потпуности одлази на плаћање камата на корпоративне дугове, трошкови стално расту, производња опада, а технологија само убрзава циклус од врхунца производње до њеног пада. Аналитичари закључују да у протеклих 10 година нафта из шкриљаца није дала очекиване резултате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.