Пољска одлучује о позиву Путину

Он је нагласио је да ни он ни било ко други ван Пољске нема право да позива на ту годишњицу, већ да је одлука искључиво на Пољској на чијем окупираном југу су Хитлерови нацисти подигли 1940. године концентрациони логор Аушвиц-Биркенау.

"Ако питате сасвим невезано за садашња дешавања, очигледно је да предсједник Русије треба да буде на годишњици. Али, ако ме питате као човјек из Пољске, Украјине или неке друге земље близу Русије, који се плаши шта ће Путин урадити, то је онда сасвим друга ствар. У том случају се не ради о томе шта се у Аушвицу пре 70 година десило, већ шта то значи за те земље, посебно за Пољску", казао је Лодер у интервјуу пољском дневнику Жечпосполита.

Пољска је препустила одлуку о званицама за ову јубиларну годишњицу Међународном савјету Аушвица и Државном музеју, у који је претворен терен логора.

Они су, у страху да политика и сукоб у Украјини не баце сијенку на трагедију холокауста, одлучили да позову само преживјеле логораше и ветеране Црвене армије који су ослобађали логор, а делегацијама око 50 држава упуте само обавјештење и препусте да саме одреде на ком нивоу ће бити представљене током комеморативне церемоније 27. јануара.

Предсједник Русије Владимир Путин поручио је да неће доћи јер није директно позван, а Русију је прво требало да представља само амбасадор у Варшави.

Међутим, када се показало да ће и без директне позивнице у Аушвиц доћи два краља, четири престолонасљедника, 12 шефова држава, међу њима предсједник Њемачке Јоахим Гаук и Француске Франсоа Оланд и петоро премијера, Русија је одлучила да на челу своје делегације пошаље шефа администрације Кремља Сергеја Иванова.

Предсједник Русије Путин, који је позван у Чешку, гдје Европски јеврејски конгрес заједно са чешким парламентом организује 26. и 27. јануара форум о антисемитизму и поукама холокауста и комеморативну церемонију у некадашњем нацистичком логору Терезин, међутим позив од предсједника Чешке Милоша Земана није искористио.

"Нема повода да се годишњица обиљежава на другом мјесту, у исто вријеме и то у Терезину који је ослобођен три месеца касније. Колико ми је познато, када су тамо позвали Путина успротивили су се чешка влада и чешка јеврејска заједнице. То је ставило Моше Кантора (предсједника Европског јеврејског конгреса) у врло тешку позицију", казао је Лодер у интервјуу који ће Жечпосполита у цјелини објавити у уторак.

У Аушвицу ће једини проговорити пред спомнеником жртвама холокауста и упутити поруку свијету са тог највеће стратишта Јевреја преживјели логораши, њих 300, од чега су најбројније групе од по 100 из Пољске и Израела, а ове године ће их бити више и у националним делегацијама.

"Ово је највјероватније посљедња округла годишњица на коју ће у Аушвиц доћи тако бројна група преживјелих логораша. До сада је њихов глас био најјаче упозорење колико су људи способни на крајње понижавање, презир и геноцид. Неће проћи дуго времена и ми, поратна генерација, преносићемо даље ту монструозну поуку и лекције које произилазе из ње", казао је директор Музеја у Аушвицу Пјотр Цивињски.

У комплексу логора Аушвиц Биркенау је у гасним коморама убијено или страдало у нељудским условима преко 1,1 милион људи, прије свега Јевреја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.