Пољска на корак од референдума за излазак из ЕУ

„Дојче веле“ преноси да више од 80 одсто грађана Пољске одобрава чланство у ЕУ, али да би се то одобравање могло прије описати као површно. Више од 70 одсто Пољака не жели да се придружи еврозони, а само половина испитаника гласала би за увођење евра као валуте, уколико би то био услов за останак у ЕУ. Поред тога, симпатије за Европску унију наставиле би да се смањују уколико би чланство у Унији било везано за прихватање избјеглица. Странка „Право и правда“ (ПиС) заступа прагматични став према ЕУ и очекује бенефиције, али да заузврат не пружи солидарност у питањима као што су дистрибуција избјеглица.

Изгледа да се та земља данас налази у зачараном кругу. Њен статус у Европској унији од 2015. се погоршао. Чак су пропали и неки њени оправдани захтјеви за одређене реформе ЕУ. То би могло да повећа фрустрације, како у влади, тако и у пољском друштву и евентуално да у тој земљи изроди идеју о организовању референдума о чланству Пољске у Унији. Опозиција већ упозорава да политика Јарослава Качињског може да доведе Пољску до „полегзита“. Међутим, још вјероватнији сценарио јесте да ће ненаклоњеност Пољске за нове пројекте европских интеграција, константне тензије са Бриселом и искривљени имиџ ЕУ који се шири у земљи, гурнути Пољску на маргине Европске уније.

- Изашли смо на крај са Грчком Алексиса Ципраса, изаћи ћемо на крај и са Пољском Јарослава Качињског - говориле су дипломате ЕУ 2015. године након побједе странке „Право и правда“. Иако се многи политичари у Бриселу нерадо сјећају периода 2006-2007, односно времена када је Качињски био премијер Пољске, они су ипак у вријеме формирања нове владе у Варшави 2015. били поприлично мирни. Качињски на крају и није ушао у владу, њу је формирала Беате Шидло, али убрзо је постало јасно да је он тај који вуче све конце из позадине.

У почетку су многи у Бриселу на тензије између Европске уније и нове пољске владе гледали као на покушај Качињског да чврстим ставом обезбиједи себи поштовање у сопственој држави, али и ван ње. Међутим, проблеми су се убрзо проширили. Европска комисија је већ у јануару 2016. године реаговала на проблеме тамошњег Уставног суда у вези са реформама пољског правосуђа. Ранији покушаји Европске уније да заштити правну државу у Пољској били су неуспјешни, јер је на основу постојећих споразума Уније у таквим случајевима практично немогуће увести некакве праве санкције.

Као одговор на критике из Брисела, Варшава је почела да доводи у питање неке од надлежности Европске комисије. Пољска је тако годину касније наставила са сјечом дрвећа у заштићеном подручју прашуме Бијаловица, упркос пресуди Европског суда правде који је захтијевао хитно заустављање сјече. Тако нешто догодило се први пут у историји ЕУ. Варшава је касније промијенила свој став и постала донекле помирљивија, али тај случај у суштини још није ријешен.

Критичари влади странке „Право и правда“ пребацују и то да распирује непријатељство према Њемачкој иако Варшава и Берлин већ годинама његују добре односе.

ПиС: ЕУ је „нешто што се мора“

Странка ПиС својим бирачима објашњава да је пољско чланство у ЕУ „нешто што се мора“, јер само тако Варшава може да има утицаја у ЕУ, прије свега на политику Уније према Русији. У исто вријеме, влада и медији блиски држави преносе негативну слику о ЕУ, сличну оној која се могла видјети у Великој Британији уочи „брегзита“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.