Нови шеф NATO-а провео дјетињство у Београду

Лабуриста Столтенберг (55) је у два наврата био премијер Норвешке - од 2000. до 2001. те од 2005. до 2013. године, а током политичке каријере зарадио је похвале да важи за трезвеног политичара.

Долази из најмоћније политичке династије у Норвешкој будући да су његов отац и други чланови породице годинама уназад присутни у политичком животу земље.

Нови шеф NATO-а је провео детињство у Београду, пошто је његов отац, Торвалд, познат нашој јавности као мировни посредник УН за бившу Југославију, 1960. године био постављен за првог секретара норвешке амбасаде у Београду.    

Јенс Столтенберг је, приликом званичне посјете Београду у октобру 2007. евоцирао успомене на своје, како је сам рекао, срећно детињство у српској престоници.

Он је тада у изјави Тањугу рекао да је у бившој СФРЈ имао "срећно и веома добро детињство" и да га за Београд вежу веома лијепе успомене.

Осим куће у којој је одрастао, на Дедињу, његово омиљено мјесто је Калемегдан, гдје је научио да скија.

Присјећајући се дана које је провео у Београду, Столтенберг је рекао да памти омиљена српска јела која је волио да једе као дјечак - пуњене паприке, пасуљ и ћевапе.

Младоликог Јенса Столтенберга норвешки медији често пореде са бившим америчким предсједником Џоном Кенедијем, имајући у виду, прије свега, његову харизму и добар изглед.

"То поређење не одговара истини. Ја сам, прије свега, норвешки политичар", рекао је тада Столтенберг Танјугу.

Он сам истиче да му породица пуно значи и да се уијвек труди да усклади породичне обавезе са професионалним.

"Своју дјецу учим поштењу и да буду добри према другим људима, а то је оно чему ме је научила моја дадиља", рекао је норвешки премијер.

Бивша Столтенбергова дадиља Смиља Катић била је скоро читаву деценију задужена за његово васпитање, како у Београду, тако и једно вријеме у Ослу.

"Јенс није мој син, али је тако у мом срцу остао", рекла је Катићева током сусрета 2007. са Столтенбергом у кући у којој је одрастао.

Катићева је рекла новинарима да је мали Јенс био несташно, али и добро дијете које би сваки родитељ пожелио.

"Волео је да се пуно игра, али и да помаже старим људима", рекла је Катићева, која је била видно узбуђена приликом њеног трећег сусрета са Столтенбергом у последњих 15 година.

Катићева је 1992. године посјетила породицу Столтенберг, док је норвешки премијер узвратио посјетом Катићевој у њеном дому у Суботици, 2000. године.

Описујући породицу Столтенберг, Катићева је навела да јој није био проблем да се уклопи, јер су сви њени чланови научени да поштују људе, доброту и праведност.

Присјећајући се година које је Катићева провела у његовој породици, Столтенберг је рекао да је она током година постала веома "важан члан породице" без кога се није могло, подсјећајући да је Смиља са њима кренула у Осло 1964. године кад су Столтенбергови одлучили да се врате у домовину.

Из Београда је 2007. отишао упамћен међу овдашњим медијима као непосредан и скроман политичар који је имао стрпљење да одговара на сва новинарска питања.

Остаће упамћена анегдота од прошле године када је овај политичар одлучио "из прве руке" да сазна шта његови сународници мисле о њему и поред тога што је у том моменту био међу најпопуларнијим политичарима.

У току предизборне кампање једно поподне возио је такси како би се боље упознао са размишљањима својих бирача. Столтенберг је за ту прилику носио тамне наочаре и униформу таксисте.

Његов идентитет је откривен само једном када га је једна од муштерија препознала.

"Ако постоји мјесто где људи заиста говоре оно што и мисле, онда је то такси", објаснио је у видео снимку из таксија који је објавио на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер и Јутјуб.

Један путник је рекао лажном таксисити - "Из овог угла заиста личите на Столтенберга", док је путница која га је препознала рекла како је добро што га срела јер је и ионако хтјела да му пошаље писмо.

Столтенберг је од једног путника добио и критику за своју вожњу, када је у једном тенутку нагло закочио, грешком користећи педалу за кочење у аутоматизованом аутомобилу, мислећи да је квачило што и не чуди будући да није, како је сам признао, возио осам година.  

Завршницу Столтенберговог премијерског мандата обиљежио је један од најкрвавијих догађаја у новојој историји земље кад је Андерс Беринг Брејвик 22. јула 2011. активирао експлозив у близини Владе, а потом насумице пуцао по људима на острву Утоја.

Брејвик је у крвавом пиру узео животе 77 људи.

Међу оштећеним објектима био је и Столтенбергов кабинет, који је остао неповријеђен.

Многе очи су сада окренуте ка Бриселу и новом шефу NATO-а јер аналитичари вјерују да би могао да допринесе релаксирању тензија са Москвом насталих као посљедица украјинске кризе.

У прилог томе наводе да је као премијер Норвешке успоставио солидне везе са руским државним врхом и подсјећају да је Столтенберг током свог мандата успјешно окончао четврт вијека дуг спор са Русијом око Баренцовог мора, што је формализовано споразумом који је 2010. у Ослу потписао са руском страном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.