Нешенел интерест: Пет мјеста на којима би у 2018. могао избити рат

 Нешенел интерест: Пет мјеста на којима би у 2018. могао избити рат 17.12.2017 12:23 | Танјуг

Вашингтон - Свијет остаје веома опасно мјесто, а дипломатска конфузија администрације Доналда Трампа само је томе доприњела, стварањем неизвијесности широм свијета у погледу америчких намјера и способности, оцијењује се у најновијем издању америчког магазина „Нешенел интерест“ (НИ) у коме се наводи пет криза које би се 2018. могле развити у сукоб великих сила.

Свијет је успео да се провуче кроз већи дио 2017. године без катаклизмичног сукоба великих сила. У неким дијеловима свијета (прије свега у Сирији) напетости су значајно смањене. У другим је, већ ионако тешка ситуација постала још напетија, оцијењује тај амерички двомјесечник.


Како се оцијењује у тексту Роберта Фарлија, пет криза које би велике силе могле довести у сукоб током 2018. године су Сјеверна Кореја, Тајван, Украјина, јужно крило НАТО-а и Персијски залив.

Сјеверна Кореја је, несумњиво, најопаснија спољнополитичка криза са којом се свијет данас суочава. Успјех Пјонгјанга у развијању балистичких ракета, комбинован са дипломатским неискуством Трампове администрације, створио је ванредно опасну ситуацију.

Сјеверна Кореја је, изнова изводећи ракетне пробе и нуклеарне тестове протекле деценије, показала да није склона да се уруши пред америчким притиском. САД су одговориле дипломатском недослиједношћу, пошто су високи званичници често давали супростављене изјаве у року од неколико сати.

Ситуацију компликује то што и Сјеверна Кореја и САД имају превентивне планове - САД да униште сјевернокорејске комуникације и инсталације прије него што ракете буду лансиране, а Сјеверна Кореја да такву судбину избјегне. Таква ситуација могла би лако да доведе до погрешних процијена било које стране и до потенцијалог рата у који би могли да буду увучени Јапан и Кина.

Што се тиче Тајвана, НИ оцијењује да недавне агресивне изјаве кинеских војних и дипломатских лидера наговијештавају да барем неки у Пекингу вјерују да се војна равнотежа помјерила у њихову корист. Такво опажање је говото сигурно преурањено и не дијели га цијело руководство НР Кине, али је ипак опасно. Кина је такође појачала војну активност у региону иако, узевши у обзир њен растући војни профил, то важи за скоро сваки регион на њеним границама.

САД су одговориле смиреношћу, осуђујући кинеске кораке и најављујући крупне продаје оружја Тајвану. Трампова администарција је, међутим, замутила дипломатске воде својим конфузним ставом о Сјеверној Кореји, који је укључивао и позив Кини да појача санкције према Пјонгјангу. У односима Пекинга и Вашингтона, који захтијевају предвиљивост и пажљиву дипломатију, значајни играчи у Кини и САД изгледа да су спремни да прихвате неизвијесност, што би могло довести до разорног сукоба.

Ситуација у Украјини остаје напета, гдје влада крхки прекид ватре на истоку земље, констатује НИ. У самом Кијеву, демонстације и бизарна сага са бившим грузијским предсједником Михаилом Сакашвилијем покренула је питања о стабилности владе.

Сукоб би могао избити на више начина. Колапс украјинске владе, који би би у теорији био користан за Москву, могао би довести до нестабилности и насиља. Снаге блиске Москви могле би се осјетити ојачаним, а сам Владимир Путин могао би да види прилику да зауземе већи дио Украјине. С друге стране, колапс владе у Кијеву могао би на власт довести крајње десничаре, што би само долило уље на ватру сукоба у источној Украјини.

Иако је Трампова администрација одустала од млаке подршке који је Кијеву пружао Барак Обама, озбиљан руски војни упад у Украјину, запријетио би да увуче Европу и САД у сукоб са Русијом.

Када се ради о јужном крилу НАТО-а, оцијењује НИ, односи између САД и Турске су практично урушени протекле године, док су се Анкара и Москва значајно приближиле. Турско отуђење од Европске уније и САД, симболизовано куповином руског оружја, могло би водити ка значајној промјени у регионалном односу снага.

НИ истиче да Турска, Русија и САД не виде рат као разуман начин за ријешење те нове дипломатске ситуације. Али Турска је изузетно значајна земља и њен став утиче на исход догађаја у Сирији, Ираку, Ирану, на Балкану и Кавказу. Помјерање турске дипломатске орјентације могао би да има непредвидљиве посљедице дуж њених граница, посебно када се ради о курдским аспирацијама за стварање државе, а могло би утицати на спор у Нагорно Карабаху. Такав развој догађаја могао би имати посљедица по начин на који државе југоисточне Европе размишљају о својој привржености НАТО-у. То би могло да учини да било Москва, било Вашингтон, погрешно процијене снагу својих карата.

Осврћући се на Залив, НИ указује да је на Средњем истоку готово увијек било сјеме сукоба великих сила, иако то сјеме ријетко даје плод. Док се грађански рат у Сирији вуче ка завршетку, пажња се скреће на конфронтацију између Ирана и Саудијске Арабије. Ријад и даље изгледа да је лак на оружју, и склон да свуда види умијешане руке Техерана. Иран, са своје стране, наставља да шири свој утицај у Ираку, Сирији и другдје.

Трампова администација је, пак, углавном прихватила побједу Асадовог режима у Сирији, и преокреће своје напоре на супростављање Ирану у региону. То је укључило и давање бланко чека Саудијској Арабији у Јемену и на другим мјестима, што би могло лако да доведе до претјеране самоувјерености у Ријаду.

Да ли би Ријад и Техеран могли да сузбију свој рат? Рат је избијао у Заливу и раније без укључивања остатка свијета, али Ријад је показао јасну спремност да изгради дипломатску и војну коалицију против Ирана, можда и дотле да у њу укључи Израел. Са Русијом која поново потврђује свој положај у региону, врло је лако замислити сукоб великих сила.

Оцијењујући да неизвијесност коју је створила Трампова администрација

није пружила могућност другим државама да наступе, НИ закључује да се њоме повећава могућност погрешних процјена у кризним и некризним ситуацијама.

Надајмо се да ће Трампов спољнополитички тим, док се формира и сазријева, развити дослиједнији приступ дипломатији који ће умањити пријетњу коју представљају неке од тих криза, истиче НИ.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица