Мирна Европа и немирни Блиски исток и Африка

Глобални индекс објавио је Институт за економију и мир са сједиштем у Сиднеју, а који показује да је у 92 испитане државе стање мира лошије него претходне године, док је у 71 земљи боље. Како се објашњава у извјештају, на пласман утичу фактори попут броја конфликата у које је држава уплетена и њиховог трајања, броја смртно страдалих, односа са сусједима, криминалитета у друштву, удјела избјеглица у популацији, стопе убистава, вјероватноће да избију насилне демонстрације, трошкова за војску, доступности ручног ватреног оружја.

На основу тих фактора, рецимо САД, које се често називају “лидером слободног свијета”, завршавају тек на 121. мјесту, а Русија на 154.

Оснивач и предсједник Института Стив Килелеа рекао је да су за погоршање стања у посљедњих десет година одговорни прије свега конфликти на Блиском истоку.

На првих десет мјеста листе су Исланд, Нови Зеланд, Аустрија, Португалија, Данска, Канада, Чешка, Сингапур, Јапан и Ирска, док су најлошије позиционирани Сирија, Авганистан, Јужни Судан, Сомалија, Јемен, Либија...

Највећа побољшања биљеже неке земље субсахарске Африке попут Гамбије, Либерије, Бурундија и Сенегала.

Килелеа објашњава да се, иако је Европа најмирнији свјетски регион, стање нарушава у 23 од 36 земаља које се ту броје и то посебно у западној Европи, и додаје да је боља вијест што су 104 земље свијета умањиле војне издатке у односу на БДП, а 115 је редуковало број војника.

Европа је 2015. године била суочена са мигрантском кризом великих размјера због ратова у Сирији и Либији. Процјењује се да је насиље у прошлој години глобалну економију коштало готово 2.000 долара годишње по глави сваког човјека на Земљи, што износи око 15 милијарди долара.

Да су најнемирније земље, попут Сирије, Јужног Судана и Ирака, биле стабилне попут Исланда и Новог Зеланда, то би њиховим економијама додало додатних 2.000 долара по глави становника. Хуманитарна ситуација у Сирији гора је него било када уназад седам година, од избијања грађанског рата, тврди Институт.

У овогодишњем извјештају о глобалном индексу мира први пут је уведен и појам “позитивног мира”, који не третира мир само као одсуство сукоба већ истражује друштвене структуре, факторе и институције које активно доприносе миру и мирољубивости.

- Сваки проценат побољшања на пољу позитивног мира иде са 1,8 одсто привредног раста - каже Килелеа.

Према прорачунима сиднејског Института, осим људских и економски трошкови сукоба, ратова и насиља су огромни - наводно 2.000 долара годишње по глави сваког човјека на Земљи, што износи око 15 милијарди долара.

Балкан

Земље Балкана су међу првих 100. Србија се према индексу налази на 54. мјесту у свијету, између Сенегала и Индонезије. Од земаља региона боље су пласиране Словенија (11), Хрватска (27) и Албанија (52), а лошије Црна Гора (58), Македонија (87) и БиХ (89). Институт из Сиднеја сврстао је и самопроглашено Косово на листу и то на 92. позицију.

Пријетње

Исламска држава представља велику пријетњу свијету. Концентрација бораца ИС-а је највећа дуж ирачке границе са Сиријом, иако је Багдад прошлог децембра прогласио коначну побједу над том екстремистичком групом која је 2014. године прегазила трећину Ирака. У субсахарској Африци се налази половина од више милиона расељених широм свијета, који су прошле године избјегли због насиља и сукоба, пише у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.