Ко диктира политику Кремља?
Бон - Руски предсједник Владимир Путин пажљиво је, током 14 година на челу Кремља, бирао своје сараднике који су му често и блиски пријатељи, а међу њима већи утицај имају такозвани "јастребови" него "голубови", оцјењују аналитичари.
На Западу слабо познају припаднике тврде струје у Кремљу будући да се они клоне пажње јавности али управо тај узак круг блиских Путинових савјетника одређује тренутни курс конфронтације са Западом, наводи њемачки радио Дојче веле.
Руски политички аналитичар Јевгениј Минченко их назива Политбором 2.0, алудирајући на Совјетски Савез, када је држава вођена од стране утицајног руководства партијских функционера, и каже да су они утицајнији него икад.
Према мишљењу Јана Бремера, шефа консултатнске фирме Еурасиа Гроуп, ти "јастребови су тренутно у предности" и они имају јаче позиције у спољнополитичким питањима.
Путину је, како каже, у конфронтацији са Западом око Украјине важнија геополитика од привреде.
"Голубови пак припадају привредном блоку руске елите и њихов утицај на ту политику је веома мали", каже Бремер.
Према мишљењу Минченка, тренутно три човјека имају највећи утицај на Путина и политику Кремља - Сергеј Иванов, Сергеј Шојгу и Игор Сечин.
"Они су главни профитери од чврстог курса Кремља", каже он.
Шојгу, који је од новембра 2012. министар одбране, након Путина је најомиљенији руски политичар.
Бивши КГБ-овац и дугогодишњи Путинов пријатељ Сергеј Иванов је шеф предсједничке канцеларије, а Игор Сечин, бивши обавјештајац и један од најпоузданијих Путинових људи је шеф највећег државног нафтног концерна Росњефта.
Сва тројица су представници такозваних "силовика", како се у Русији називају скоро сви који носе униформу.
Најмоћнији "силовики" су челници министарстава унутрашњих послова и одбране, али и тајних служби. Путин, некадашњи КГБ-овац, такође се убраја међу њих јер, како наводи Дојче веле, бивши "силовики" не постоје.
То објашњава зашто група око Игора Сечина, иако није дио званичних структура моћи, има велики утицај на безбиедносни блок, сматра Минченко.
Конфронтација са Западом је овај унутрашњи круг око Путина учинила још ужим, сматра Бремер и додаје да се већина њих нашла на мети санкција ЕУ и САД које, како каже, нису дале ефекта, већ су само повећале њихову зависност од Путина.
У најужем Путиновом кругу се мало шта промијенило због санкција, вјерује Минченко, указујући да су поред Сечина, Шојгуа и Иванова, више утицаја добили прије свега лојални олигарси.
"Усљед слабе спољне коњуктуре важније фигуре у Политбироу добиле су високе одштете", истиче руски политиколог.
Путину блиски предузетници су постали богати захваљујући пословним уговорима са државом, а данас су се нашли на листи за санкције Запада.
Он, међутим, сматра да не треба прецјењивати утицај тврде струје у Кремљу.
"Да су јастребови потпуно надјачали руске трупе би већ биле у Кијеву", каже Минченко, који вјерује да у Кремљу постоје ривалске групе које желе да остваре свој утицај.
Бремер такође сматра да развој ситуације у данашњој Русији одређују конзервативци, али и да је грешка приписивати људима око Путина велики утицај на руску политику.
"Политику одређује сам Путин и тек неколицина из његовог окружења", каже он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
