Како ће Шкоти утицати на Балкан?

Британски спољнополитички аналитичар додаје да је сигурно да постоји бојазан да би могао да води обнављању тензија у региону.

"Једна од највећих забринутости везана је за то како би све ово могло да утиче на Балкан. Несумњиво је да би могао да има утицаја на Босну, Македонију, Србију и Косово. Сигурно да постоји страх да би могао да води обнављању регионалних тензија", каже британски стручњак за Балкан у изјави Танјугу.

Кер-Линдзи каже да нема сумње да референдум има и "много шири утицај".

"Већ видимо да се Каталонија припрема за свој референдум о независности иако у овом случају не постоји сагласност шпанске владе за његово одржавање", наводи виши научни сарадник Лондонске школе економије и политичких наука.

Кер-Линдзи упозорава да референдуму у Шкотској "мора да се приступи веома пажљиво јер ће људи хтјети да знају зашто Шкоти имају право да гласају о независности, а они не".

"Ако је Шкотској дозвољено да постане независна земља, онда ће и друге заједнице и територије у Европи питати зашто њима није дозвољено да то исто ураде. То ће бити прави тест за националне владе", каже он.

Подсјећајући да је Европа замишљена као мјесто на коме се брани демократија, овај аналитичар напомиње да "неће добро да изгледа ако се закључи да европске државе негирају ово право својим грађанима".

Коментаришући могући исход референдума, он каже да преовладава мишљење да ће Шкотска јасно да гласа против независности, али подјсећа да посљедња истраживања показују да је однос између оних "за" и "против" независности много тијеснији од очекиваног.

"У овом тренутку, сви показатељи говоре да ће људи у већини да гласају за останак у заједници", напомиње он и додаје да "постоји веома мала могућност да се 19. септембра пробудимо и видимо да је дошао крај Британије каква је она сад".

Кер-Линдзи каже и да "нико не сумња да Шкотска може да буде независна земља, али питање је да ли јој је боље да остане у саставу Уједињеног Краљевства или да настави пут сама".

Он очекује да би самостална Шкотска постала равноправни члан међународне заједнице "убрзо послије њеног проглашења независности", што је планирано за март 2016. године.

"Мислим да би приступила Уједињеним нацијама и придруженим органима и институцијама у року од неколико дана. Али, ипак остаје питање њеног чланства у ЕУ мада сам увјерен да ће постојати политичка воља да се и то ријеши на мање компликован начин него што то неки тврде", наводи Кер-Линдзи.

Британски стручњак сматра да је реално очекивати да се воде паралелни процеси о изласку Шкотске из Британије и њеног пријема у ЕУ.

Кристоф Бендер, потпредсједник Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ), сматра да је случај Шкотске другачији од осталих.

"Тамо није било репресије над становништвом као на Косову, није интервенисала нека сусједна држава као на Криму, није било рата као у Абхазији и Јужној Осетији", констатовао је он.

У Шкотској нико не страхује од војне акције нити од страног уплитања, а Лондон је већ јасно ставио до знања да ће поштовати резултате референдума, наводи Бендер, оцјењујући да ни са међународним признавањем не би било проблема.

"Све то чини Шкотску прилично другачијом од свих других недавних случајева отцјепљења", оцењује Бендер уз закључак да је ријеч о "зрелом" начину рјешавања једног таквог питања.

Он примећује да су резултати анкета толико "тијесни" да је тешко предвидети исход референдума.

"Нема лаког одговора на питање шта би било боље", рекао је Бендер, одговарајући на питање да ли би Шкотима било боље да се отцијепе од Велике Британије или да остану у њеном саставу.

Током протеклих мјесеци, подсјетио је он, интензивно се дебатовало о различитим аспектима као што су економска и административна питања, али и питање чланства у ЕУ и колико би било тешко поново преговарати о чланству.

"Обије стране имају неке добре аргументе. Сада ће људи одлучити који од тих аргумената су им важнији", сматра Бендер и истиче да је добра страна у вези са референдумом то што, упркос љутим неслагањима међу Шкотима, и независност и останак у саставу Велике Британије могу да буду одрживе опције.

"Ниједна опција не представља реалну претњу ни по кога", закључује аналитичар ЕСИ, са сједиштем у Бечу.

Његов британски колега подсјећа да су односи између Шкотске и Енглеске одувијек били веома компликовани. Кер-Линдзи каже да има пуно фактора који иду у прилог независности.

"Важан елемент је веома различита политичка култура која постоји између Шкота и Енглеза, а разлике су се годинама још више увећавале", каже британски аналитичар и подсјећа и на друге факторе размимоилажења попут става према ЕУ.

"Иако се не приказује често да су Шкоти проевропски оријентисани, јасно је да они имају много позитивнији став од Енглеза", каже Кер-Линдзи.

Он додаје да је прича у вези са референдумом око изласка Британије из ЕУ "сигурно забринула људе јер ће на сваком гласању Енглеска бити та која ће одлучити, а не Шкотска".

"Другим ријечима, Шкотска би могла да буде избачена из ЕУ, чак и ако би већина Шкота гласала за останак", објашњава он.

Кер-Линдзи наводи да је прича око независности везана и за питање контроле над сопстевним пословима.

"Вође кампање за независност су истакли да се не гласа о одвајању од Британије, већ о томе да имају могућност да сами доносе одлуке о властитој будућности", подсјећа он.

Како истиче, у случају одвајања Шкотске, морало би много ствари да се "расчисти", попут валуте коју би независна земља користила - да ли би остала на британској фунти или би увела нову валуту.

"Ту је и питање пензија, здравствених услуга, националног јавног сервиса, војске, националне имовине, амбасада...", наводи британски аналитичар нека од питања које би се нашла пред Лондоном и Единбургом и каже да ће то бити део "дугог процеса" и наводи случај бивше Југославије гдје нису сва питања ријешена.

"Веома је тешко са сигурношћу рећи шта ће се десити, али изгледа да нас чекају неки веома интересантни дани ако Шкотска слиједеће седмице гласа за независност", закључује британски стручњак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.