И Меркелова за европску војску, шта се крије иза те идеје?

Танјуг
И Меркелова за европску војску, шта се крије иза те идеје?

Њемачка канцеларка Ангела Меркел је у Европском парламенту рекла да Европска унија мора што пре да изгради “истинску европску армију” и “Савјет безбједности ЕУ”.

Објаснила је да ЕУ не може одбранити своје интересе у свијету ако не буде ојачала економски и технолошки

Јачање и одбрана евра су заједнички дугорочки задатак чланица еврозоне, а ЕУ мора економски ојачати, технолошки напредовати, јер сада већина иновација стиже из Америке и Азије, рекла је канцеларка и подсјетила да је, “рецимо, Европа измислила аутомобил”.

Меркелова је указала на став предсједника Европске комисије Жан-Клода Јункера да ће “стварање европске армије бити доказ да више неће бити рата”.

Она је подвукла да та заједничка армија чланица ЕУ неће бити постављена против НАТО, већ сарађивати с њим, мада је нагласила да чланице Уније морају развијати и производити сопствено наоружање.

Ангела Меркел је рекла да је “увјерена да је Европска унија будућност, мир и напредак” за житеље Старог континента и да “национализам и егоизам не смеју никад више преовладати у Европи”.

Канцеларка је подсјетила на поуке катастрофе, сукоба и подјела међу Европљанима које је донио Први светски рат.

Додала је да је “Европа немогућа без солидарности” што се доказало у заједничком узвраћању чланица ЕУ на природне катастрофе, тероризам, имиграцију, економску и финансијску кризу.

Меркелова је објаснила да је Њемачка сматрала да током мигрантске кризе 2015. године треба да брани и своје и европске интересе, а данас се још једном заложила за то да све земље Уније буду укључене у ријешавању питања избјеглица.

Идеја није нова...

Идеја о стварању европске војске није нова, али се, послије недавне изјаве француског предсједника Емануела Макрона да је Европи “потребна права војска”, поново нашла у фокусу јавности.

Чему уопште “европска војска” поред НАТО снага, да ли би европска војска довела у питање опстанак НАТО у садашњем формату или би чак била замјена за сјеверноатлантску алијансу на тлу Старог континента, питања су на која још нема одговора.

Као што се не зна ни да ли те идеје имају неке везе са све већим притиском САД на европске партнере да повећају средства за НАТО.

Аналитичари сматрају да ће се будућа слика НАТО или будућа слика европске војске свакако дефинисати у односима између САД и ЕУ.

Такође указују на још неке моменте, које треба имати у виду.

Тако предсједница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић сматра да је идеја француског предсједника Макрона мотивисана реалним безбједносним проблемима Европе - од мигрантског таласа, организованог криминала и тероризма, потребе за бољим чувањем европских граница, али и затегнутих односа са САД, одакле често стижу и увредљиве изјаве на рачун ЕУ и европских земаља.

“Поставља се питање, имајући у виду притисак САД да се повећају контрибуције за НАТО, зашто Европа онда сопствена безбједносна питања не би покушала у већој мјери да решава сама”, рекла је Минићева за Тањуг.

Макрон, каже Минићева, нема пуну подршку Њемачке, о његовој идеји нема консензуса ни у Француској.

“Занимљива је, међутим, изјава руског предсједника Владимира Путина да он подржава стварање европске војске”, указује Минићева.

Много је актера у тој причи, такође наводи Минићева и додаје да треба сачекати да се види у ком правцу ће се развијати идеја стварања заједничке војске која би могла да доведе у питање опстанак НАТО у садашњем формату.

Војни аналитичар Александар Радић оцијењује да Макрон ту идеју промовише у оквиру његовог пројекта стварања јаке ЕУ.

Таква ЕУ би имала елементе федералне организације, а подразумијева, каже Радић, и војску, која треба да буде “цемент стварања снажне државне формације”.

Он сматра да би евентуална војска ЕУ била много важнија као политички ослонац, него као пројекат који треба да ради на неком конкретном одбрамбеном задатку у овом моменту, јер не види да је унија директно угрожена конвенционалним оружаним сукобима споља.

Радић каже да се поставља и питање какву будућност може да има НАТО, ако Американци заиста сматрају да највише доприносе.

“Прве рекације Трампа су биле врло јасне, опет је било приче само о новцу. Он као да не може да се издигне из улоге бизнисмена и да схвати да државе функционишу другачије, да постоје идеје које надилазе новац”, каже Радић и напомиње да је Трамп прво отворио питање новца, а не губитка америчког утицаја.

У овом тренутку, сматра Радић, Европа не може без НАТО, али Макронова идеја се заснива на томе да на бази онога што је сада НАТО може да се створи нека друга организација.

“Засад је то још увијек тајна да ли би то била формула САД и европске чланице НАТО обједињене кроз једну нову организацију оружаних снага ЕУ или је ријеч о нечему што би дугорочно било супституција за НАТО. То је већ питање на које је немогуће дати одговор у овом тренутку”, каже Радић.

Идеја европске војске, уверен је, није пројекат који води распаду НАТО.

“Савез је ЕУ потебан. Они га већ имају кроз НАТО, а темељно питање је заправо какав ће бити однос између САД и ЕУ. Ту ће се заправо дефинисати будућа слика НАТО или будућа слика европске војске”, наводи Радић.

Социолог Владимир Вулетић каже за Тањуг да је Европа доста гласно рекла да је европска војска потребна због заштите и одбране европских интереса, не само од Русије и Кине, већ и од САД.

Вулетић сматра да Европа жели да се еманципује и у безбједносном смислу у односу на САД, а посебно интересантним окарактерисао је реакције предсједника Русије и САД на такву идеју.

''За Русију је добра вест да чује да постоји пукотина у НАТО пакту због чега је Путин поздравио и подржао Макронову изјаву. С друге стране, Трамп је подсетио да улога НАТО-а, као америчког одбрамбеног кишобрана Европе, има одредјену цену'', каже Вулетић.

То што је Макрон изразио недвосмислену жељу за европском војском, према Вулетићевим ријечима, не значи да ће се то и догодити, али сугерише у ком ће правцу ићи Европа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана