Хришћани у Сјеверној Кореји одлазак у цркву плаћају животом

Агенције
Хришћани у Сјеверној Кореји одлазак у цркву плаћају животом

Пјонгјанг - Бити хришћанин у Сјеверној Кореји изузетно је опасно јер многи од њих, кад се открије њихова вјероисповијест, завршавају у радним логорима, док у неким случајевима бивају убијани, објашњава Бенедикт Роџерс из удружења "Хришћанска солидарност".

Он додаје да су званичници недавно затворили два мисионара и послали их у радни камп.

- Режим захтијева апсолутну лојалност и посвећеност и религију посматра као нешто што подрива систем - објашњава Роџерс додајући да цркве у Сјеверној Кореји служе само зато да би их видјели туристи.

Хришћанске богомоље су скоро увијек празне због страха вјерника да не буду ухапшени или убијени.

Цркве у Сјеверној Кореји су познате као "тихе цркве".

Оне немају везе са осталим црквама у свијету и немају ниједног сталног свештеника. Постоје оштре контроле шта се може радити, тако да бројне религиозне службе, као што је исповиједање, не долазе у обзир. Седамдесетих година Пјонгјанг се јавно хвалио "да је земља ослобођена вјерског сујевјерја".

Онда су власти без неког посебног разлога крајем осамдесетих година направиле мањи број цркава и храмова, али су сви били под оштром контролом режима.

Свештеник Џон Парк, једини гост у једној од четири цркве које постоје у Пјонгјангу, неколико пута годишње држи службу у Пјонгјангу упркос критикама да их држи "лажним" вјерницима.

Ипак, он мисли да су у питању прави вјерници, наводећи примјер старијег човјека кога зову Ча, а који је прије неких 60 година желио да постане свештеник.

Чак и ако су неки заиста прави вјерници, њих бира влада. Тајна полиција увијек провјера њихова увјерења. Они који редовно путују у ту комунистичку земљу кажу да цркве служе само због страних туриста. Многи странци се позивају да дођу у цркве, али им није дозвољено да се мијешају или разговарају са вјерницима. (Агенције)

Шпијуни

Мисионаре у Сјеверној Кореји су некада називали страним шпијунима и често их слали на "преобуку" у радне логоре. 

Отац Џон Парк се ипак нада да се став према њима полако мијења.

- Кад смо први пут стигли у цркву Чангчунг, дошли су сјевернокорејски вјерници и одмах окружили часну сестру која је дошла са мном - објашњава Парк.

Он је додао да ти људи претходно нису видјели часну сестру више од 50 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана