Дојче веле: НАТО је мало нервозан

Прије свега је ријеч о источноевропским чланицама Алијансе које страхују да би Русија могла да их нападне, додаје се.

Да ли је Запад, дакле НАТО, имагинарни непријатељ руско-бјелоруске војне вјежбе назване „Запад-2017"? Руско министарство одбране то негира. Маневар је „потпуно дефанзивне природе и није усмјерен ни према једној земљи, нити групи земаља". Олег Војнов, савјетник белоруског министра одбране, за сваки случај додаје: „Изабрали смо војна упоришта која су доста далеко од границе Украјине, Пољске, Литваније и Летоније."

Двије војске имају фиктивне непријатеље којима су чак дали и имена: Вајшорија, Лубенија и Весбарија. Међутим балтичке земље и Пољска страхују да би то могла да буду и њихова имена. Још се добро сјећају посљедње руске војне вјежбе која се такође звала „Запад" из 2013. године. Неколико мјесеци касније, Русија је заузела украјинско полуострво Крим и тамо је, као што је познато – и остала.

Изгубљено повјерење

Неповјерење на страни НАТО-а почиње већ када је у питању број учесника вјежби. Према наводима Москве, у војној вјежби учествује око 12.700 војника. Западни стручњаци за безбједност вјерују да број војника није случајно испод границе од 13.000, јер су за већи број и Русија и НАТО обавезни да једни друге информишу, као и да позову посматраче друге стране. Западни стручњаци вјерују да се наводи знатно мањи број од стварног. Лондонски војно-научни Институт Џејнс процјењује да је вјежби учествује од 80.000 до 100.000 војника.

Стручњак њемачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) за безбједносна питања и бивши официр генералштаба Родерих Кизеветер, у интервјуу за радио Дојчландфунк објаснио је да се наведени бројеви односе само на војнике у Белорусији. То је „само дио многих других вјежби" којих је истовремено било између Црног мора и полуострва Кола. Бивши генерал Бундесвера Карл-Хајнц Латер, такође за Дојчландфунк је изјавио: „У Савјету НАТО-Русија јесмо били обавијештени", али је у Савету „нарушено повјерење" и сумња се у тачност наведених информација.

Сјећање на заузимање Крима

У источним НАТО-земљама шири се страх. Павел Солох, шеф пољске националне службе за безбједност, за приватни радио Зет изјавио је да је вјежба демонстрација „способности руске државе за велике ратне акције" као и да је „степен мобилизације заиста импресиван". И Александар Граф Ламбсдорф, политичар њемачких Либерала (ФДП) и замјеник предсједника Европског парламента, каже: „Велики руски маневри су повод за забринутост."

Генерал Латер додуше не вјерује да је притом ријеч о симулацији напада на Пољску или Балтик. Ипак, он сматра да је узнемиреност Балтика „нормална", као и да би Русија могла да уради „нешто слично" ономе што је урадила у Грузији, на Криму или на истоку Украјине. И Родерих Кизеветер оцјењује да је „мало вјероватан" напад на неку од НАТО-земаља. Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, за руску новинску агенцију Риа новости изјавио је да маневри не представљају „непосредну опасност за неког савезника", али и додао да би Москва требало кроз транспарентност „да отклони напетости и спречи неспоразуме".

Да Русија хоће…

Али управо то Русија не жели – у томе су сагласни готово сви западни политичари задужени за безбједносна питања. Политичар ЦДУ Кизеветер сматра да је стратегија Русије та да се „перманентно ствара несигурност и шаље сигнал недовољне урачунљивости", како би се НАТО државе узнемиравале. Уз то, предсједник Путин управо у вријеме немачке предизборне кампање жели да унесе раздор међу источним чланицама НАТО које се осјећају угрожено и њемачког друштва, „које више не зна шта значи када прети једна високонаоружана земља".

Литванска предсједница Далија Грибаускаите указује на то да источне НАТО-чланице данас више нису толико рањиве као некада: „Сада смо боље припремљени", каже она. Уз то, САД су крајем августа у Литванији стационирале седам борбених авиона. Америчка војна возила распоређена су и у Пољској.

Међутим, то колико је слаба корист од НАТО-чланства и присуства пар америчких ловачких авиона, показало је прије годину дана истраживање америчког труста мозгова РАНД. Оно указује да је Ахилова пета у одбрани Балтика такозвана „рупа Сувалки". Уколико Русија нападне Балтик, показује студија, потребно је само да заузме тај узак коридор између Пољске и Литванија који се на истоку наслања на Бјелорусију, а на западу на руску ексклаву Калињинград. Тиме би се спречило НАТО снабдијевање на сјеверу.

Студија, на којој су радили бивши главни командант НАТО Весли Кларк и бивши командант Егон Рамс, долази до закључка да пјешадија НАТО „не би била у стању да се повуче – на лицу мјеста би била уништена". Остала би једино могућност поновног освајање Балтика, али то би завршило „катастрофално". За становнике Балтика то нису нимало охрабрујући закључци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.