Дојче веле: Како до њемачке плаве карте?
Берлин - Њемачкој је потребна радна снага, нарочито инжењери, љекари и информатичари. Неколико милиона радних мјеста је било – или је још увијек – непопуњено. Колико ту помаже тзв "плава карта" ? И колико је оних који су је добили, те како до ње ?
Већ пет година "плава карта" (Bluecard), људима који живе ван Европске уније омогућава живот и рад у некој од земаља чланица.
Начин додјељивања "плаве карте", у Њемачкој уведене у августу 2012. године, објашњен је у оквиру Закона о спровеђењу смјернице ЕУ за висококвалификовану радну снагу.
Њиме се утврђује које услове мора да испуни нека особа која се пријављује за "плаву карту": она мора да има потврду о високој стручној спреми која је призната у Њемачкој и понуду за посао.
Притом годишња зарада не смије да буде мања од 50.800 евра годишње (за тзв. дефицитарна занимања довољна је и годишња зарада од 39.624 евра).
Ријеч је прије свега о математичарима, информатичарима, инжењерима, онима који су завршили природне науке, али и љекарима, са изузетком зубара.
У првој половини 2017. у Њемачкој је уз помоћ " плаве карте" посао пронашло 11.034 људи, објавио је Савезни уред за избјеглице и миграције (БАМФ).
"Плава карта" је, судећи по тим подацима, све омиљенија. Током читаве 2016. године 17.362 људи добило је "плаву карту", а током 2013, када је тек уведена, било је 11.290 људи с пребивалиштем ван ЕУ који су добили могућност рада у Њемачкој.
Атрактивне могућности
БАМФ је 2016. урадио студију која је показала позитиван тренд када је у питању увођење "плаве карте".
Бивши шеф Савезног уреда за миграције Франк-Јирген Вајзе рекао је тада да "студија показује да Њемачка нуди атрактивне могућности за висококвалификован кадар и да то тражена радна снага зна да искористи".
За потребе студије Савезни уред за миграције испитао је ситуацију код 4.340 власника "плаве карте": 89 одсто њих има у Њемачкој дефицитарна занимања, што значи да су то инжењери, информатичари, лекари, математичари, физичари, хемичари…
Сваки трећи је навео да би желио да остане да за стално живи у Њемачкој, 39 процената је рекло да намјерава да остане десет година, а 22 одсто између пет и десет година. Иначе, већина оних који имају "плаву карту" у Њемачкој, њих 22,8 одсто, долази из Индије.
Након тога слиједе Кина, Русија, Украјина и Сирија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
