DW: Како изаћи из НАТО?

Дојче веле
DW: Како изаћи из НАТО?

Да ли је то предсjедник САД Доналд Трамп протекле седмице запретио изласком из НАТО или није, пита аутор Дојче велеа Кристоф Хаселбах.

У сваком случају, додаје се, свака земља може да иступи из војног савеза и то – невjероватно једноставно.

У члану 13 НАТО-уговора из 1949. године стоји: „Након двадесетогодишњег рока важења уговора, свака земља која је склопила уговор, може из њега да одступи и то годину дана након што то најави.”

Отказни рок је дакле годину дана, није потребно наводити разлоге, све је веома једноставно. За разлику од Европске уније, у којој до прије неколико година, излазак попут предстојећег Брегзита, уопште није био предвиђен, па тако није била дефинисана ни процедура, кад НАТО, од самог оснивања постоји могућност да се савез напусти.

Додуше, у готово седамдесет година дугој НАТО историји није било случаја да нека земља иступи из савеза. Међутим било је иступања из војне структуре. То значи да је више држава остало у НАТО савезу, али неко вријеме нису жељеле да њихове војне снаге подлијежу командној структури НАТО. Све оне касније су се ипак вратиле на старо.

Најпознатији примјер је Француска: предсједник Шарл де Гол је током шездесетих година све више НАТО видио као инструмент америчких геополитичких интереса и као ограничавање француске независности.

Зато су Француске војне снаге 1966. године напустиле командне структуре. Посљедица тога је била да је сједиште НАТО, које је тада било у Паризу, премјештено у белгијски Брисел. Тек под поредсједником Николом Саркозијем, Француска се 2009. године поново вратила у војне структуре. До приближавања је дошло још деведесетих година за вријеме југословенских ратова.

Француска није једини такав случај. Ни Грчка од 1974. до 1981. године, ни Шпанија од 1986. до 1999. године, нису биле дио командне структуре, али су ипак остале чланице НАТО.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана