Човјечанство на 2 до 12, кривци су...
Сат који одбројава до судњег дана, потенцијалнисимбол забринутости научника око могућег уништења човјечанства, у четвртак је помјерен унапред за 30 секунди.
Часопис који се баве питањима нуклеарног оружја, оружја за масовно уништење, климатских промјена, нових технологија и биолошких претњу и који управља сатом, објавио је вијест током конференције за медије у Вашингтону и констатовао да је свијет посљедњи пут био оволико близу тоталном уништењу 1953. године када је бјеснио Хладни рат.
"Свјетске вође у 2017. години нису на продуктиван начин одговорили на пријетње нуклеарним ратовима и климатским промјенама што је свијет учинило опаснијим мјестом него што је то био случај прије годину дана", наведено је у "Билтену научника који се баве атомском енергијом".
Као главне разлоге за помјерање сата уредништво "Билтена" навело је нуклеарни програм Сјеверне Кореје, неслогу Сједињених Америчких Држава и Русије, тензије у Јужнокинеском мору, гомилање нуклеарних арсенала Пакистана и Индије и несигурност исхода преговора са Ираном око нуклеарног оружја, преноси "Њујорк тајмс".
Научници су такође упозорили да емисије гасова који узрокују ефекат стаклене баште још нису смањене на задовољавајући ново, а технологија наставља да нарушава ред у демократским државама. Утврдили су и да се 2017. године САД удаљио од позиције вође у свијету, да су мање предани тражењу заједничких рјешења и да поткопава напоре да се ријеше свјетски проблеми.
Из часописа су као дестабилизирајуће факторе навели реторику америчког предсједника Доналда Трампа према Киму Џону Уну, Трампово одбијање договора с Ираном, попуњавање Агенције за заштиту околине људима који негирају климатске промене и намјеру Трампове администрације да повећа и пренамени амерички нуклеарни арсенал.
"Нити савезници нити непријатељи не могу поуздано предвидјети понашање САД-а. Осим тога, не могу утврдити када су америчке тврдње стварне, а када су само ствар реторике", рекли су научници.
"Међународна дипломатија редукована је на вређање, дајући јој одређени осјећај надреалности. То наравно додатно смањује сигурност у свијету", наведено је.
Сат је задњи пут на два минута до поноћи био 1953. године. Тада су Американци и Совјети први пут тестирали могућности термонуклеарног оружја. Исте те године привремено је стао Корејски рат, а предсједник САД Двајт Ајзенхауер представио је програм "Атоми за мир". Тај програм је наиме требало да увјери Американце да би се нуклеарна енергија могла користити у научном истраживању, медицини и пољопривреди.
Сат је први пут представљен 1947. године, а казаљка се у посљедњих осам година четири пута помјерала ближе поноћи. 2010. године била је на пет минута од поноћи, 2015. године била је на три минута, а прошле је године била на два и по минута од поноћи. Научници су приликом помјерања сата 2007. године истакли да брзина технолошких промјена све више почиње да утиче на стабилност свјетског поретка.
Из часописа су као највеће технолошке претње издвојили могућност хаковања система који контролишу финансијску и енергетску инфраструктуру, развој аутономног оружја које би могло без људског надзора и управљања нападати циљеве и могућност злоупотребе синтетичке биологије.
Критичари сата тврде да сама његова егзистенција производи политичку парализу док други доводе у питање стручност научника који су задужени за његово вођење.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
