Бурно у ЕУ: Од фашизма, преко четништва до комунизма

Поједини посланици из земаља средње и источне Европе истицали и питање истицања комунистичких симбола.

Расправа на пленарној седници ЕП-а у сриједу, у Стразбуру, о забрани нацистичких и фашистичких симбола и слогана у читавој ЕУ одржана је на иницијативу хрватског посланика у ЕП Ивана Јаковчића (ИДС) који очекује да се таква забрана ускоро законски регулише на европском ниову.

„Тужна је чињеница да се данас више него протеклих деценија на улицама евопских градова окупљају људи који величају нацизам и фашизам у разним државама. Виђели смо недавно шта се дешавало на улицама Варшаве, Мадрида, Софије, Загреба, Београда и другим мјестима. Превише је манифестација мржње око нас да бисмо могли да ћутимо“, рекао је Јаковчић учествујући у расправи.

Јаковчић је изражио је жаљење што још увијек има земаља и власти у ЕУ које се према симболима и слоганима фашизма, нацизма или усташтва и четништва односе без озбиљних санкција и чврстих реакција те позвао на законска рјешења на европској разини у борби против кориштења слогана злочиначких режима.

Замјеник министра за европске после Естоније, Мати Масикас, говорио је у име Европског савијета и упозорио на алармантно ширење нетолеранције и мржње у Европи.

Они који заборављају грешке из своје прошлости, ризикују да их понове. Али, који год да је разлог овог забрињавајућег феномена, за њега нема оправдања”, казао је Масикас, пренио је хрватски портал Телеграм.

Европски повјереник за миграције Димитрис Аврамопулос је казао да се Европска комисија залаже за одбацивање тоталитарних режима и идеологија нацизма и фашизма.

Дубравка Шуица, (ХДЗ/ЕПП) је казала да су за разлику од колега из западне Европе, у Хрватској још свјежа сјећања на тоталитарни режим који није био ни фашистички ни нацистички, али се обрачунавао са неистомишљеницима, појединцима и групама које је сматрао претњом самоме себи.

„Новија историја свијета говори о милионима смрти директно или индиректно повезаних управо с комунистичким режимима и њихови симболи једнако су неприхватљиви у Европи 21. вијека као и фашистички и нацистички”, казала је Шуица која је прозвала предлагче због тога јер у свој приједлог нису укључили и комунизам.

Ружа Томашић, из Европских конзервативаца и реформатора (ЕЦР), казала је да „нацистички и фашистички симболи не смију да буду добродошли у јавном простору и да треба учинити све како би грађани у потпуности постали свијесни грозота које та идеологија представља и одрекли се нњеног наслијеђа“.

Сматра да исто треба учинити и са комунистичким наслијеђем које се, како је рекла, нажалост неријетко лави и пропагира и у ЕП-у.

„Под фашизмом и нацизмом побијено је 17 милиона људи, а под комунизмом 90 милиона“, устврдила је Томашић.

Сличног је мишљена и чешки заступник Марек Јурек, (ЕЦР), који сматра да се не ради „о искреној расправи” јер се у њој не говори и о српу и чекићу.

Михаела Шојдрова, (ЕПП), изразила је забринутост величањем нацизма и фашизма те позвала на боље образовање младих који „немају искуства с фашистичким и комунистичким идеологијама”.

Пољска заступница Роза Графин вон Тхун Унд Хохенстеин, (ЕПП), казала је да се ради о симболима који нас подсијећају на ноћне море тридесетих година 20. века и на јеврејска гета, изразивши разочарање „што их поново морамо гледати”.

Стелиос Коулоглоу, из Уједињене европске љевице и Нордијске зелене љевице (ГУЕ/НГЛ), сматра да би забрана била тек „симболични гест“ те да се треба позабавити „ренесансом тог феномена”, тј. политиком строгих мјера штедње и социјалном неправдом због чега се потлачени радници окрећу десници.

Његова колегица, Италијанка Елеонора Форенца, тражи потпуну забрану споменутих симбола, а на поређење „свастике“ и „српа и чекића“ одговара да је „Црвена армија та која је ослободила Европу од нацизма и фашизма”.

Љемачки независни заступник Удо Воигт сматра да „снажна демократија прихватањем забрана показује слабост”.

„Забрана ствара нове тоталитаризме. Можете имати пуну слободу или никакву”, казао је Воигт. ЕП је у више наврата расправљао о искуствима Европе с екстремистичким идеологијама, а 2005. су чланице из бившег комунистичког блока након уласка у ЕУ одмах затражиле забрану истицања комунистичких симбола на европском ниову, што није прихваћено“, подсјетио је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.