Американци “ломе” Британце и Нијемце око рјешења за Косово?

novosti.rs
Американци “ломе” Британце и Нијемце око рјешења за Косово?

Вашингтон начелно није против тога да коначно рјешење за Косово и Метохију иде у правцу разграничења Срба и Албанаца.

То сазнају “ Вечерње новости”, а ту јасну поруку предсједнику Србије Александру Вучићу пренио је Рон Џонсон, сенатор и близак сарадник шефа Бијеле куће Доналда Трампа. Вучић је добио и охрабрење и подршку да настави да улаже напоре да се дође до компромисног и одрживог рјешења за коначни статус Косова.

Према информацијама Новости, Вашингтон се обавезао да, са своје стране, учини све што може да поједине државе Запада, у првом реду Велика Британија, промјене свој тврд став о неповредивости граница на Балкану.

Послије разговора које је имао у Београду, Џонсон је поручио да САД, за разлику од неких земаља, попут Њемачке, нису “подвукле никакву црту” по питању граница.

“Решење је у рукама руководства и народа Србије и Косова. САД су ту само како би подржале и охрабриле решење спора. Желимо да руководству обе стране дамо простор да буду флексибилни и креативни, да пронађу рјешење за овај изузетно тежак проблем”, рекао је Џонсон.

Он је додао да је легитимна забринутост због “опасности од домино ефекта”, али да вјерује да су тога свјесни и српски и косовски лидери, и да то мора да буде укалкулисано у сваку врсту рјешења.

Иако Вашингтон даје прилично одријешене руке Београду и Приштини да дођу до споразума, њега не може бити без подршке осталих великих сила, о чему је у више наврата говорио и Вучић. А кључне земље, за сада, стоје на неколико различитих полова.

Док је за САД разграничење опција, а за Велику Британију и Њемачку то не долази у обзир, Москва поручује да Косово мора да се врати у правно и државно поље Србије - у складу са међународним правом.

Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин рекао је да је “ситуација са Косовом иста као са Кримом, који је руска земља и који се вратио Русији”.

“Ту је и Резолуција 1244 од 10. јуна 1999, према којој је Косово део Србије и не постоји никакав други међународни правни оквир. Самопроглашена псеудодржава Косово данас постоји сама по себи, а одвојена је од Србије квазиграницом”.

Позицију Русије према косовском питању Чепурин је овако објаснио:

“Прво, ми не признајемо државу Косово и строго се придржавамо Резолуције 1244. Друго, само Београд и Приштина могу да се договоре о статусу и степену аутономије те покрајине. Та одлука мора се донијети без дрског притиска Запада на Београд. И треће, ми ћемо бити спремни да помогнемо у потрази за компромисом и одрживим рјешењем. Русија је спремна да подржи оне компромисе које ће народ Србије сматрати прихватљивим.

Шеф дипломатије Ивица Дачић поручује да став Русије по питању КиМ није у супротности са оним што Београд ради и да је њихова позиција као и наша, а то је очување територијалног интегритета Србије и непризнавање једностраних аката Приштине:

“Косово не може да уђе у УН јер Русија и Кина могу да ставе вето у Савету безбедности. Ако би ушло у УН, ту више нема разговора. Кварење односа са Русијом било би политичко самоубиство. Нећемо ваљда да се љутимо на неког ако сматра да је Косово део Србије, па и ми то сматрамо. Не одустајемо од наших опција, али трагамо за решењем. Русија је рекла да ће подржати све што српска страна сматра да је у њеном интересу”.

И политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже, за да Чепуринове поруке треба тумачити као давање вјетра у леђа Србији:

“За Србију је велика подршка оно што је рекао руски амбасадор, јер Албанци сада добијају поруку да су наши савезници уз нас свим силама и подржавају наша опредељења, док њихови савезници нису више то што су били и спремни су да се поставе према обема странама равноправно. Практично, Русија нам диже преговарачку позицију. Москва ће се сложити с тим што ми будемо желели, а оваквим потезима нам даје ветар у леђа у овој фази преговора. С друге стране, ту врсту ветра од Американаца Албанци губе”.

Слаби позиција Берлина

У троуглу који су исцртали Вашингтон, Москва и Берлин и у којем, по њима Београд и Приштина треба да траже рјешење, судара се више фактора, а према мишљењу Александра Гајића, из Института за европске студије, став Њемачке је у овом моменту ту најмање релевантан, што због унутрашње ситуације у тој земљи, што због стања унутар ЕУ.

Русија остаје принципијелна сматрајући да рјешење треба да буде по Резолуцији 1244 и у оквиру међународног права, а САД пошто су видјеле да у оквиру дијалога који води ЕУ неће бити ништа, омекшавају своју позицију, али само до тачке која подразумијева узајамно признавање Србије и Косова уз одређене мање уступке српској страни - сматра Гајић.

Могућ договор

Договор о КиМ још је могућ, а за његову имплементацију била би важна подршка САД, Њемачке и Русије  поручио је јуче амерички амбасадор у Београду Кајл Скот. Он је навео да Београд и Приштина треба да дођу до договора о КиМ и да би једино такав договор био трајан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана