АП: Каталонска криза тресе и Белгију

Агенције
АП: Каталонска криза тресе и Белгију

Брисел - Забрањени референдум у Каталонији није изазвао само политичку кризу у Шпанији, већ је постао "ноћна мора" и "темпирана бомба" за белгијску владу, пише данас АП.

Бекство у Брисел бившег каталонског лидера Карлеса Пуџдемона и четири министра његове смијењене владе, посијао је сјеме раздора и у самој влади Белгије, и на путу је да нанесе штету њеним односима са Шпанијом.

Док је у недјељу истражни судија у Бриселу испитивао Пуџдемона и његове адвокате у вези са захтјевом Шпаније за екстрадицију, белгијски и шпански политичари размјењивали су "жаоке" по медијима и друштвеним мрежама, указује америчка агенција.

Најгласнији у томе били су чланови фламанске националистичке партије Н-ВА, која је кључни дио белгијске владајуће коалиције и чије су сепаратистичке жеље потпаљене Пуџдемоновим акцијама у правцу одвајања Каталоније од Шпаније.

"Питам се колико далеко једна земља чланица ЕУ може да иде", изјавио је замјеник белгијског премијера и министар унутрашњих послова Јан Јамбон за телевизију ВТМ, поводом затварања Пуџдемонових сарадника у Шпанији.

Пуџемон је, по доласку у Брисел, изјавио да је то учинио како би каталонско питање подигао на европски ниво, а не да би се мијешао у белгијску политику, нити да "белгијанизује" политику у Каталонији.

Његов долазак је, међутим, у медијима назван "ноћном мором белгијске владе".

"Тај случај је темпирана бомба за (белгијску) федералну колицију", пише дневник "Соар".

Шпанској влади премијера Маријана Рахоја упућено је врло мало критика од осталих чланица ЕУ, али је Белгија осудила насиље током референдума, за које је окривила шпанску полицију.

"Имате шпанске законе, али такође и међународно право, европски споразум о људским правима и сличне ствари, и они су изнад права држава чланица. Мислим да међународна заједница мора то пажљиво да посматра", рекао је Јамбон.

С друге стране, Естебан Гонсалес Понс, блиски сарадник шпанског премијера Рахоја и члан Европског парламента, написао је на Тњиттеру да је Јамбон, који сада брани Пуџдемона, прије годину дана "оправдавао сарадњу с нацистима".

Белгијски премијер Шарл Мишел покушава да остане изнад тог сукоба, одбијајући досад да коментарише случај Пуџдемона и четворице његових сарадника.

То, међутим, није спријечило шефа белгијске дипломатије Дидијеа Рејдерса да се умијеша.

"Дошло је до узбуђења у вези са тим случајем, који превазилази оквире оног што је разумно. Неки људи у Белгији су се умијешали и коментаришу ту кризу иако то није њихова улога", рекао је Рејдерс за телевизију РТЛ.

"Прва ствар коју треба урадити је одржавати дијалог са Шпанијом отвореним", додао је он.

АП констатује да је то било лакше рећи него учинити, пошто белгијски политичари користе политички острашћен језик да би Рахојеву владу десног центра и шпанско судство упоредили са диктатуром генерала Франсиска Франка, од прије пола вијека.

"Знате гдје је прошлост (Рахојеве) Народне партије, а још више њена садашњост - то је Франко, његова репресија, затварање људи због мишљења, коришћење силе против грађана", рекао је лидер Н-ВА Барт де Вевер за телевизију ВРТ.

Де Вевер није члан владе, али говори у име странке која је најјача у белгијској владајућој коалицији.

Међутим, чак и умјерени опозициони социјалисти у дијелу Белгије гдје се говори француски, користе сличан ријечник.

"Пуџдемон је злоупотребио свој положај, али Рахој се понаша као ауторитарни франкиста. Нађимо пут за више федералну Шпанију", написао је на Твитеру Елио ди Рупо, бивши социјалистички премијер и лидер социјалиста у Валонији.

АП констатује да ће се до 21. децембра, за када су заказани избори у Каталонији, ствари само погоршати, пошто се Пуџдемон спрема да води предизборну кампању из Белгије.

Тужилац у Бриселу, који га је пустио на условну слободу, објаснио је да он има право да учествује у кампањи и обраћа се медијима.

АП оцјењује да су изгледи да Белгија одбаци шпански захтјев за изручење веома реални, подсјећајући да су у прошлости слични случајеви већ подизали напетости између Брисела и Мадрида.

У октобру 2013. суд у белгијском граду Гану одбацио је шпански захтјев за изручење чланице баскијске сепаратистичке организације ЕТА, која је 1981. године убила вишег официра шпанске војске.

Образложење белгијског суда било је да би њена фундаментална права могла бити угрожена изучењем, тако да 58-годишња Марија Навидад Хауреги Еспина и даље живи и ради у Белгији.

Њен адвокат сада представља Пуџдемона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана