Захарова: Хашки трибунал горко искуство под маском међународног правосуђа

"Политика Трибунала, усмјерена на антисрпско тумачење трагичних догађаја у бившој Југославији деведесетих година прошлог вијека, не само да није компатибилна са самом идејом међународног кривичног права, већ подстиче тензије и узајамно неповјерење у региону", рекла је Захарова за "Искру".

Она је истакла да је посљедњи примјер за то пресуда о доживотној казни затвора изречена 22. новембра бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, која садржи озбиљне недосљедности, што доводи у питање доказивост његове кривице у оквиру овог Трибунала.

Говорећи о ситуацији на Косову, Захарова је рекла да је косовски сукоб трагедија глобалних размјера која је довела до погибије хиљада људи и присилила стотине хиљада Срба да напусте своје домове.

Према њеним ријечима, Резолуција 1244 Савјета безбједности УН од 10. јуна 1999. године једина је међународна правна основа за рјешавање косовског питања, која обезбјеђује останак ове покрајине у саставу Србије под привременом управом Мисије УН.

"Активно предузимамо кораке да би се обезбиједило поштовање ове резолуције, дајемо јој адекватну политичку и правну оцјену, и бранимо став о нелегитимности признања Косова", рекла је Захарова и додала да тренутно више од 80 земаља не признаје независност Косова и да су у протеклих неколико мјесеци Суринам и Гвинеја Бисао званично повукли одлуке о признању "државности" ове покрајине.

Говорећи о европским интеграцијама Србије, она је подсјетила да је Србија прогласила приступање ЕУ за свој стратешки циљ, да је то њен суверени избор који Русија у потпуности поштује.

Захарова је додала да судећи, према недавном истраживању српског јавног мњења, за сада евроинтеграције подржава релативна већина грађана - 38 одсто, док је 35 одсто против, а 27 одсто грађана је неодлучно.

Према њеним ријечима, Русија сматра неприхватљивим покушаје одређених европских званичника, који, судећи по свему, ништа нису научили на примјеру украјинске кризе, да ставе земље балканске регије, укључујући и Србију, пред вјештачки избор - "Русија или ЕУ".

"Под већ отрцаном паролом европске солидарности, Брисел покушава да наметне земљама-кандидатима политику ЕУ о изградњи односа са трећим земљама (која, узгред речено, често се тумачи на различит начин од стране самих чланица ЕУ). Притом се интереси кандидата за улазак у Европску унију, колико можемо да видимо, не узимају у обзир", напомиње Захарова.

Говорећи о војним активностима НАТО-а на руским границама, она каже да Русија помно прати ситуацију у којој Сјеверноатлантска алијанса наставља моћну милитаризацију земаља Источне, Југоисточне и Сјеверне Европе које се граниче са Русијом.

"Све ово очигледно погоршава безбједносну ситуацију у Европи, па и везано за оне државе које се данас залажу за распоређивање страних војних снага на својој територији", рекла је Захарова.

Она је истакла да је у таквим околностима Русија приморана да спроведе неопходан комплекс мјера с циљем јачања свог одбрамбеног капацитета и заштите националних интереса.

"Притом, треба посебно напоменути да све ове кораке ми предузимамо на сопственој територији. За разлику од САД и њихових савезника, који врше прегруписавање снага у регије које се граниче са Русијом и врше провокационе војне маневре на нашим границама", рекла је Захарова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.