Срби на Космету: Вјера их одржала у животу
Васкрс, највећи хришћански празник, обиљежавају и Срби који живе на Косову и Метохији и на тај начин, кажу, чувају своју вјеру, традицију и обичаје.
Тако је и у дому вишечлане породице Ненада Букмировића који живе у највећем српском селу Гораждевацу. Глава куће, Ненад, каже да су сви васкршњи обичаји подједнако важни, али, посебно је издвојио унакрсно испијање ракије.
- Ово је стари српски обичај, а датира још из времена Османлија. У Метохији се ракија пије великом чашом унакрсно. Легенда каже да Срби у вријеме владавине Турака нису смјели да се крсте, па би се здравицама унакрст на тај начин прекрстили - прича Ненад.
Додао је да су и мирис кандила, молитва, обојена јаја и свечани ручак саставни дио прославе Васкрса, празника над празницима.
- Ове ћемо године, као и свих претходних, Васкрс дочекати на литургији, која траје до 9.30 часова. Након тога са крстом, барјацима и иконама у руци обилазимо око старе цркве, а затим око цијелог села два километра - рекао је Ненад.
Прича да по уласку у село, за вријеме обиласка, мјештани износе столове на које сервирају млијеко, које крстоноша заједно са крстом прекрсти, као и цијелу софру.
- Затим се пут литије поново наставља око села и све до ријеке, гдје се крстоноша купа, а у воду улази у облику крста. Пут литије се, након купања, завршава у цркви, гдје вјерници одлажу крст, иконе и барјаке - објаснио је Ненад.
Обичај је, каже он, да се весеље уз храну и пиће наставља у црквеном конаку.
У његовом селу Срби се држе обичаја да, послије молитве, свештеник узима прво јаје и туца се са најмлађима, након чега слиједи колективно туцање јајима, коме се, као и свуда у свијету, дјеца највише веселе.
- Послије обичаја код цркве, вјерници одлазе својим кућама гдје их чека богата трпеза. Тај дан цијела породица мора да буде на окупу. Други и трећи дан Васкрса идемо код родбине и пријатеља - додао је Ненад.
Евица Ђорђевић и њена осмогодишња кћерка Милица из Призрена, Васкрс дочекују у нешто скромнијој атмосфери, јер град у којем оне живе има само 17 Срба, а некад их је било 12.000.
- Милица и ја већ годинама Васкрс дочекујемо у манастиру Свети архангели удаљеном три километра од нас, на молитви. Ту проводимо и највише времена, јер смо на улици свакодневно изложене увредама и пријетњама на националној основи - испричала је Ђорђевићева.
Каже да се за Васкрс припрема као и сви остали православци, само је разлика у могућностима.
- Васкршња јаја украшавамо травкама и воском, а затим обојимо у црвену боју. Кад је у питању ручак углавном купујемо пилетину, јер је најјефтинија, а то је и једино месо које може да се купи у нашем крају. Уз то спремимо чорбицу и спанаћ. На столу нам се нађу и торта и колачи - истакла је Евица.
Она истиче да их свакодневно облази духовни дјед који воли са њима да проводи вријеме.
- Милица деку обожава, заједно са њима играјући и пјевајући прослављамо Васкрс. Омиљена пјесма коју Милица и ја пјевамо на Васкрс је "Уснила је дубок санак са Косова Рада", али и многе друге пјесме посвећене нашем великом хришћанском празнику - открила је неколико интимних детаља из свог дома Евица Ђорђевић.
И поред свих недаћа у животу, она каже да вјера у Господа Исуса Христа не јењава.
- Вјера у Васкрсење Христово ме одржала у животу свих ових година, као и све Србе на Космету - закључила је она.
Страсна седмица
Осмогодишња Милица Ђорђевић његује обичај рецитовања пјесама посвећених Васкрсу. Како нам је испричала, омиљена јој је "Страсна седмица", а у жеља јој је да и сама пише пјесме посвећене свом омиљеном празнику љубави, среће протканих вјером у Господа Исуса Христа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.