Saslušana argumentacija Tužilaštva na oslobađajuću presudu Šešelju

 Saslušana argumentacija Tužilaštva na oslobađajuću presudu Šešelju 13.12.2017 17:20 | Srna

Beograd / - Žalbeno vijeće Mehanizma za međunarodne krivične sudove /MMKS/ danas je saslušalo usmenu argumentaciju žalbe koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu u postupku protiv Vojislava Šešelja, koju je 31. marta 2016. godine izreklo Pretresno vijeće Haškog tribunala.

Tužilaštvo je iznijelo tvrdnje da je Pretresno vijeće pogrešno primijenilo pravo, jer nije pružilo obrazloženo mišljenje i da je pogrešno tumačilo činjenice kada je Šešelja oslobodilo optužbi, saopšteno je iz Mehanizma.


U saopštenju se navodi da je Tužilaštvo zahtijevalo da Žalbeno vijeće preinači presudu Pretresnog vijeća i proglasi Šešelja krivim u skladu s optužbama i shodno tome mu izrekne kaznu ili alternativno da naloži ponavljanje suđenja.

U svom podnesku dostavljenom prije pretresa Šešelj je tvrdio da žalbu Tužilaštva treba odbaciti u cijelosti.

U saopštenju se navodi da Šešelj, koji se opredijelio da se sam zastupa, nije bio prisutan na žalbenom pretresu, a u svom podnesku respondenta dostavljenom prije pretresa naveo je da nema namjeru da prisustvuje žalbenom pretresu.

"Žalbeno vijeće je u septembru 2017. godine Vojislavu Šešelju dalo priliku da preispita svoj stav i upozorilo ga da će naložiti sekretaru da imenuje branioca u pripravnosti kako bi zastupao njegove proceduralne interese ukoliko ostane pri stavu da ne prisustvuje žalbenom pretresu. Šešelj nije odgovorio na ovaj poziv da preispita svoj stav", dodaje se u saopštenju.

Tokom procesa bila je prisutna Kolin Rohan, koja je imenovana za branioca u pripravnosti, kako bi se zaštitili proceduralni interesi Šešelja.

Vojislav Šešelj ima priliku da odgovori na usmene argumente Tužilaštva u roku od 10 dana od trenutka kada primi transkript pretresa po žalbi na srpskom jeziku.

Tokom prvostepenog postupka Tužilaštvo je teretilo Šešelja za progon, deportaciju i nehumana djela /prisilno premještanje/ kao zločine protiv čovječnosti, kao i za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili namjerno nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Šešelj planirao, naredio, podsticao, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao te zločine, te da je učestvovao u zločinima od avgusta 1991. do septembra 1993. godine učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem uklanjanja većine hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva sa oko trećine teritorije Hrvatske, velikog dijela BiH i djelova Vojvodine u Srbiji.

Pretresno vijeće Haškog tribunala je većinom glasova oslobodilo Šešelja svih optužbi koje su mu stavljane na teret.



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica