Саслушана аргументација Тужилаштва на ослобађајућу пресуду Шешељу
Београд / - Жалбено вијеће Механизма за међународне кривичне судове /ММКС/ данас је саслушало усмену аргументацију жалбе коју је Тужилаштво уложило на ослобађајућу пресуду у поступку против Војислава Шешеља, коју је 31. марта 2016. године изрекло Претресно вијеће Хашког трибунала.
Тужилаштво је изнијело тврдње да је Претресно вијеће погрешно примијенило право, јер није пружило образложено мишљење и да је погрешно тумачило чињенице када је Шешеља ослободило оптужби, саопштено је из Механизма.
У саопштењу се наводи да је Тужилаштво захтијевало да Жалбено вијеће преиначи пресуду Претресног вијећа и прогласи Шешеља кривим у складу с оптужбама и сходно томе му изрекне казну или алтернативно да наложи понављање суђења.
У свом поднеску достављеном прије претреса Шешељ је тврдио да жалбу Тужилаштва треба одбацити у цијелости.
У саопштењу се наводи да Шешељ, који се опредијелио да се сам заступа, није био присутан на жалбеном претресу, а у свом поднеску респондента достављеном прије претреса навео је да нема намјеру да присуствује жалбеном претресу.
"Жалбено вијеће је у септембру 2017. године Војиславу Шешељу дало прилику да преиспита свој став и упозорило га да ће наложити секретару да именује браниоца у приправности како би заступао његове процедуралне интересе уколико остане при ставу да не присуствује жалбеном претресу. Шешељ није одговорио на овај позив да преиспита свој став", додаје се у саопштењу.
Током процеса била је присутна Колин Рохан, која је именована за браниоца у приправности, како би се заштитили процедурални интереси Шешеља.
Војислав Шешељ има прилику да одговори на усмене аргументе Тужилаштва у року од 10 дана од тренутка када прими транскрипт претреса по жалби на српском језику.
Током првостепеног поступка Тужилаштво је теретило Шешеља за прогон, депортацију и нехумана дјела /присилно премјештање/ као злочине против човјечности, као и за убиство, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање, уништавање или намјерно наношење штете установама посвећеним религији и образовању, пљачкање јавне или приватне имовине, као кршење закона или обичаја ратовања.
Тужилаштво је тврдило да је Шешељ планирао, наредио, подстицао, починио или на други начин помагао и подржавао те злочине, те да је учествовао у злочинима од августа 1991. до септембра 1993. године учешћем у удруженом злочиначком подухвату с циљем уклањања већине хрватског, муслиманског и другог несрпског становништва са око трећине територије Хрватске, великог дијела БиХ и дјелова Војводине у Србији.
Претресно вијеће Хашког трибунала је већином гласова ослободило Шешеља свих оптужби које су му стављане на терет.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
