Ово је шаблон по ком су доктори из београдске хитне помоћи и погребници трговали мртвима

Умјесто да изађе као победник у тој борби за живот, част и морал, завршио је на стубу срама. Добио је отказ, трпио увреде, понижавања и претње. Постао човјек без посла, пријатеља у професији, без подршке и уважавања које је градио од студентских дана.

Они који су продавали људски живот за 200 евра, говорили су да је он “срамота за љекарску струку”. За јавност, која није знала шта се дешава, он је био директор који тргује мртвима.
Доктор Борко Јосифовски данас иде уздигнуте главе и осмијехнут улази код нас у редакцију. Ишао је тако и претходних 13 година, али са увијек присутном сенком над главом. Сијенком укаљаног имена, која је гушила њега и његову породицу. Чврст стисак руке и благи тон док говори, одају више од било које оптужбе на његов рачун.
- Када су те 2005. године до мене почеле да стижу жалбе грађана да погребници пре екипа хитне помоћи долазе код критичних пацијената, јасно ми је било да се иза тога крије тешко дело против здравља људи - присећа се Јосифовски.
И подаци из службе за аналитику били су недвосмислени да поједини љекари првенствено добијају позиве првог реда хитности, гдје се одлучује о животу и смрти, а да при томе не примјењују реанимацију и да редовно упућују породицу преминулог на услуге приватних погребника.
Шаблон је био јасан и сви умијешани у трговину мртвима су га се придржавали: људи на централи у хитној који примају позиве за помоћ, диспечери, возачи, теренски љекари и приватна погребна предузећа.
- Када стигне позив, тај који га је примио са свог телефона позове погребнике и јави им да се спреме. Друга могућност је да диспечер преузме на себе обавештавања, а трећи начин дојаве је да лекари који су на терену позову погребно предузеће - објашњава доктор како је трговина функционисала.
На љекарској екипи је потом било да одуговлачи одлазак код пацијента, или да, како је установљено - не пружи помоћ када стигне. Међутим, неколико пута се десило да на врата, прије љекара, прво покуцају погребници.
- Кретале су на терен екипе које су биле на другом крају града, позиви су се држали како би баш та одређена екипа била слободна да би им се предао пацијент. А када је човек у критичном стању, мозак без кисеоника може да издржи највише седам минута. Јасно је зашто је одлазак екипе одуговлачен - прича Јосифовски.
Од 53 случаја за које је постојала пријава, у осам је комисија касније установила да је реанимацију требало радити, а да није урађена.
- У једном од тих осам случајева децидирано се наводи да је реанимацију требало радити, а у седам се не може рећи да реанимацију није требало радити. За још осам случајева потпуно недостаје документација, па се поставља питање шта се ту дешавало, можда је било и убиство - напомиње доктор.
Породица преминулог би у тим тренуцима била у шоку и није могла да препозна шта се дешава. Када би им приватно погребно предузеће покуцало на врата, прихватали су све што им се каже и понуди, и тако сахрану плаћали много више него што би иначе. Многи од тих погребника нису били ни регистровани као предузеће, а када би људи прозрели да су опљачкани, нису више могли да их нађу.
- Пошто нису били регистровани, ти погребници нису имали дажбине према држави, па су самим тим могли да дају и веће напојнице сарадницима из хитне помоћи. Чим сам све то увидео, одмах сам алармирао Министарство здравља и полицију. Веровао сам да када се алармира јавност, да ће се то проверити и да ће бити јасно шта се радило. Уместо тога, смењен сам са места директора Хитне помоћи у року од 24 сата - присећа се Јосифовски дана када је за њега и његову породицу почео пакао.
Ниједно погребно предузеће није одговарало за то што се десило. Људи из хитне су у неколико наврата били кажњавани, одлежали у затвору и опет се вратили на исти посао.
- На крају су имали бољи третман од мене. Против мене је употребљена фалсификована документација, смењен сам без провере онога што сам рекао, а они су наставили да раде свој посао. Главу ми је сачувало то што сам фотокопирао све документе и то стално показивао. Знате, да су они имали било какав аргумент против мене, они би то искористили одмах. Овако су ме само склонили. Кренуле су провокације, вређања и претње смрћу мени и мојој породици - прича доктор.
Знао је да док не побиједи права истина, он ће званично бити отпадник од друштва, а не они који су се бавили криминалом.
- Сврстан сам у народног непријатеља који угрожава рад једне виталне групе. Мој глас као да није постојао, нисам могао да се изборим са тим. На мене се свалила једна права бујица.
Касније истраге су показале да је све оно што је говорио била истина и да људима није била пружена помоћ у одсудним тренуцима због хонорара који је стизао од приватних погребника.
Ипак, на званичну побједу је чекао пуних 13 година. Почетком октобра Виши суд у Београду донио је пресуду у његову корист.
- Сада сам мало уморан и испражњен. Кад стигне нешто чему човек тежи толико дуго, помешају се осећања. Јесте сатисфакција, али и није. Телефон ми се усијао, не могу да постигнем свима да се јавим. Моја породица је чак и плакала када је стигла пресуда - искрен је доктор.
Садашњи министар здравља, Златибор Лончар, одмах је понудио Јосифовском да буде шеф антикорупцијског тијела унутар тог министарства.
- То је непристојна понуда, али о томе ћу се ускоро изјастини - закључује бивши директор Хитне помоћи.
Поздрављамо се и из редакције излази исто онако како је и стигао: уздигнуте главе. Поносан. (телеграф.рс)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.