Na Bliskom Istoku bori se 25 građana Srbije
Beograd - Na ratišta u Siriji i na Bliskom Istoku otišlo je oko 25 građana Srbije, što je zanemarljiva brojka u odnosu na BiH izjavio je direktor BIA Aleksandar Đorđević.
On je objasnio da je ukupno iz Bosne i Hercegovine i Srbije na tim ratištima bilo oko 300 ljudi.
"Srbija nije opterećena velikim broje ljudi koji se nalaze u Sriji i na Bliskom Istoku, više ih ima iz Bosne, a veći je problem Kosovo. Ipak, precizne podatke, sto se tiče Kosova, nemamo", rekao je Đorđević novinarima.
Prema njegovim riječim, BiH ima evidenciju tih osoba.
"Oni imaju veliki broj ljudi, ali imaju evidenciju o tome. Srbija nema taj problem, znamo koliko je nastradalo, koliko je otišlo, a koliko je još uvek dole, ali to je zanemarljiva brojka", istakao je on.
Đorđević je naveo da se ne može definisati profil ljudi koji odlazi na ratišta i da ima i onih sa kriminalnom prošlošću. On je u Skupštini Srbije, na Rouz-Rot seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a, izjavio je da je u Ukrajini ostao mali broj građana Srbije koji učestvuju u tamošnjim sukobima.
"BIA je utvrdila o kom broju se radi i on nije veliki. Najveći broj naših državljana koji su učestvovali u sukobima na istoku Ukrajine vratio se u Srbiju što se podudara sa donošenjem zakona koji učestvovanje na stranim ratištima definiše kao krivično delo. Samo mali broj njih je ostao i oni se mogu izbrojati na prste jedne ruke", rekao je Đorđević.
On je istakao da je akcenat rada BIA u borbi sa tim problemom na preventivnom djelovanju, na otkrivanju i identifikovanju pojedinaca koji borave na ratištu.
"Akcija BIA traje u kontinuitetu, prvenstveno na preventivnoj identifikaciji onih koji borave na ratnim područjima, kao i onih koji su se već vratili", rekao je Đorđević.
Kako je rekao, dodatni bezbjednosni problem je povezanost ekstremnih islamista sa Balkana sa sličnim strukturama u Evropi.
Pojedini među njima izdvojili su se kao lideri koji propagiraju učešsće u džihad, a jedan broj njih se priključio u želji za dokazivanjem šerijatskih vrednosti.
Primjer za to su mladi džihadisti iz Srbije koji su izgubili život u Siriji.
Konstatnu opasnost predstavljaju i samoradikalizovani pojedinci koji podržavaju takvu platformu, a sposobni su da samostalno izvedu neke terorističke akcije bez prethodnog planiranja organizacije.
Đorđević je rekao i da ne treba zanemariti povezanost terorizma sa organizovanim kriminalom, ali ni ulogu medija, pogotovo interneta u propagiranju džihada.
On je ukazao da je Srbija donijela niz evropskih zakona i konvencija i implementirala međunarodne standarde za tu oblast.
Đorđević je zaključio da je u borbi protiv islamskog ekstremizma neophodna saradnja BIA sa sličnim službama u regionu i Evropi na razmjeni informacija i otkrivanju finansijera, kao i na angažovanje svih segmenata u društvu na nacionalnom i međunarodnom nivou na suprotstavljanju terorizmu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
