Ковић: Српска Крајина морала нестати да би се остварили злочиначки пројекти

Ковић: Српска Крајина морала нестати да би се остварили злочиначки пројекти 01.08.2018 00:03 | Срна

Београд - Историчар Милош Ковић рекао је вечерас у Београду да је Српска Крајина као, уз Српску православну цркву /СПЦ/, једина слободна институција коју је вијековима имао српски народ, морала да нестане да би се остварили злочиначки пројекти из 19. и 20. вијека.

Он је на промоцији 14. зборника у оквиру едиције “Грађански рат у Хрватској 1991-1995” истакао да се, без претјеривања може тврдити да су СПЦ и Крајина спасили српски народ у вијековима које је провео без државе - у турско, аустријско и млетачко доба од 15. до 19. вијека.

“Крајина је подручје на којем су Срби били слободни. Они су служили цара, али су заузврат избегли статус кметова, били су слободни војници на свом парчету земље. То није могло нигде ван Крајине. Мислим и на аустријску и на турску Крајину - и на Лику, Банију, Кордун, а и на Дрвар, Грахово, Гламоч, Бањалуку”, рекао је Ковић.

Он је истакао да је Крајина била чак и средиште партизанског покрета 1941. године и спасила га, али да је, због тога кажњена.

Ковић је навео да је Милован Ђилас у мемоарима описао како је Моша Пијаде, “који је знао шта је Јасеновац”, узалуд тражио од Јосипа Броза Тита да Крајина буде аутономна покрајина у саставу Хрватске.

“Зато је Крајина морала да нестане. Крајина је као симбол важна, јер када кажемо жКрајинаж, не мислимо толико ни на партизане ни на четнике, него на Јасеновац, Јадовно. То сећање на Јасеновац морало је да нестане и то је главни пројекат, који се и сада покушава спровести. То ради Хрватска под заштитом ЕУ”, каже Ковић.

Удружење Срба из Хрватске сваке године за годишњицу “Олује” издаје зборник из едиције “Грађански рат у Хрватској 1991 - 1995” уз финансијску подршку Комесаријата за избјеглице Србије.

Генерални секретар Удружења Милојко Будимир навео је да овогодишњи, 14. број садржи радове са научног скупа одржаног 10. јула, а тематски је био везан уз стотодишњицу оснивања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца са посебним аспектом на Српску Крајину.

Према његовим ријечима, зборник не говори само о грађанском рату, него и о настанку Крајине, трајању, геноциду над Србима у НДХ и посебно поратни период од 1945. до почетка грађанског рата 1991. године.

Говорећи о дубоким корјенима српског народа на подручју авнојевске Хрватске, Будимир је истакао да се навршава и четири вијека од оснивања више српских парохијалних цркава.

“Жељели смо да обухватимо све теме и домаћу и свјетску јавност упознамо о страдању Срба који су живјели на простору авнојевске Хрватске. Срби су огромне жртве дали у Другом свјетском рату за ту авнојевску Хрватску, а доживјели су да 1990. буду избачени из Устава”, навео је Будимир.

На промоцији су говорили и историчари Милан Кољанин и Милан Гулић из Института за савремену историју у Београду, а присуствовали су и директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац, као и предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у Региону Миодраг Линта.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица