Хрватска нема право да тражи од Београда накнаду ратне штете

Хрватска нема право да тражи од Београда накнаду ратне штете 17.08.2018 12:00 | Срна

Београд - Хрватска нема право да тражи накнаду ратне штете од Србије, а евентуалне појединачне тужбе би се суочиле са питањем застарјелости потраживања накнаде штете, пише “Данас”, позивајући се на правно тумачење београдског Фонда за хуманитарно право /ФХП/.

Подовом недавне изјаве посланика владајућег ХДЗ-а у Хрватској Мире Ковача да ће Србија у оквиру преговора са ЕУ морати да ријеши питање одштете, како је рекао, “хрватским логорашима”, ФХП појашњава да су потраживања ратне штете и штете за логораше двије различите ствари.

Када је ријеч о ратној штети, ФХП подсјећа да се Споразум о нормализацији односа СР Југославије и Хрватске односи искључиво на обештећење за имовину која је уништена, оштећена или нестала, док питање одштете за логораше није регулисано овим документом, па се на основу њега не може ни потраживати.

Поводом процеса приступања Србије ЕУ, ФХП напомиње да се може десити да Хрватска актуелизује ово питање, те подсјећа, на примјер, да је Црна Гора била обавезна да исплати репарацију, а не ратну штету, због више ратних злочина почињених на њеној територији на основу тужби жртава или њихових породица.

То је био дио Акционог плана за Црну Гору за преговарачко поглавље 23 /о правосуђу/, док Србији за то поглавље нису постављени такви захтјеви, нити су дио њених преговарачких позиција.

Када је ријеч о томе да Србија ипак плати одштету /наводним/ логорашима, ако дође до таквог захтјева, у ФХП истичу да, с обзиром на то да се Ковачева изјава односи на накнаду штете за ову популацију, они би могли да покрену поступак против Србије, али би се суочили са питањем застарјелости потраживања накнаде штете.

То се објашњава тиме што не постоји правоснажна осуђујућа кривична пресуда против лица које би било одговорно за злочине који су наводно извршени над логорашима, због чега се не би могли примијенити дужи рокови застарјелости, који важе за застарјелост кривичног гоњења.

Самим тим је наступила застарјелост потраживања накнаде штете након три до пет година од момента када је штета настала, а такав став је, подсјећа ФХП, подржао и Европски суд за људска права у пресуди “Банићевић против Хрватске”.

Према мишљењу правника ФХП-а, ако се буду примијенили стандарди о застарјелости, ирелевантно је колико има потенцијалних оштећених, јер су сви закаснили са подношењем тужбе.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица