Француски медији објавили како би изгледала “нова мапа Косова”

Париски дневник, у првом тексту, указује да “размјена територија заснована на чисто етничким критеријумима забрињава” и да се “у дебати о евентуалној измјени граница између двије стране међусобно сударају етика и прагматизам”.

Лист преноси објашњење француског географа Мишела Фушеа, који каже да “не треба мијешати неповредивост и неприкосновеност граница”.

“Границе су неповриједиве са становишта међународног права, то јест не могу силом бити доведене у питање, али нису неприкосновене: могу се помјерити ако двије стране постигну споразум”, каже Фуше, а преноси Тањуг.

Признат 1975. на Хелсиншкој конференцији СССР-а и западњака, а свечано представљен 1990. Париском повељом, овај принцип је, напомиње “Монд”, омогућио њемачко уједињење након пада Берлинског зида.

​”Између 1989. и 1992, у Европи — укључујући Украјину и Бјелорусију — биле су успостављене 22 нове границе, дуге 11.149 километара”, израчунао је Мишел Фуше.

Париски лист напомиње да би, у случају територијалне размјене између Београда и Приштине, међутим, први пут било ријечи о новим границама исцртаним на чисто етничкој основи, а не више на ранијим административним линијама конститутивних република или аутономних региона бивше Југославије.

Ова новина, констатује се у анализи, у региону у којем етничко питање остаје веома живо, код већине посматрача пробудила је обазривост.

У другом тексту, “Монд” наводи да је пројекат поновног утврђивања граница на западу Балкана представљен као рјешење за стабилност послије 20 година замрзнутих сукоба, али истиче да становници релевантних зона страхују од поновног “етничког чишћења”.

Париски дневник је, на свом налогу на Твитеру, објавио и мапу Косова, уз коју стоји натпис:

“Између Косова и Србије, етнички мозаик, кључне инфраструктуре и културна здања представљају препреке за пројекат поновног дефинисања граница”.

На мапи је приказано како би изгледала нова “граница између Србије и Косова” при чему би сјеверни дио Косова, са српским општинама Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и Митровица, припао Србији, док би Косову припале територија општине Медвеђа и Прешевска долина, насељене већинским албанским становништвом, а које су у саставу Србије.

“Монд” је у графичком приказу са сопственим тумачењем различитим бојама представио територије насељене српским становништвом и територије са видно већинским албанским становништвом.

На мапи су представљене четири општине с већинским српским становништвом на сјеверу Косова, за које се наводи да су “изван контроле, нису правно уређене и плен су мафијашких група”.

“Монд” на мапи наводи и да становници сјевера Косова не плаћају порез нити рачуне за струју, као и да на референдуму 2012. године 99,7 одсто њих није признало легитимитет власти у Приштини.

Митровица је на мапи описана као град-симбол етничких подјела, а језеро Газиводе као кључно за снабдјевање Косова водом, али се истиче да је власништво над њим спорно и да се оно налази на “граници са Србијом”.

Приказане су и двије главне термоелектране чије хлађење, како се напомиње, зависи од језера Газиводе.

Представљен је и рудник Трепча, за који француски лист наводи да право на њега полаже Београд, а да рудником управљају два различита ентитета - ентитет косовских Албанаца и ентитет Срба.

За Медвеђу, на територији Србије, “Монд” наводи да косовски предсједник Хашим Тачи тражи припајање те општине Косову, али да је већина албанског становништва Медвеђу већ напустила.

На “Мондовој” мапи је наведено и да, на територији Србије, Прешевска долина пркоси централној власти.

Призрен је приказан као значајан за Српску православну цркву, уз подсјећање да Срби Косово сматрају колијевком своје нације и вјере.

Као изворе за израду мапе, “Монд” наводи Завод за статистику КиМ, Завод за статистику Србије и Свјетску банку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.