Француска замрзава проширење ЕУ

Макрон је рекао да није против проширења, него да га у овом тренутку не може заговарати, јер ЕУ није довољно реформисана.

"Европа сада са 28, а сутра са 27 чланица већ функционише отежано. Не желим да Европа одлучи да може да настави да галопира истим темпом уз иста правила сутра са 30 или 32 чланице", рекао је Макрон.

Истовремено, у одговору на Макронов говор, Жан Клод Јункер, предсједник Европске комисије, поновио је упозорење од прије неколико дана да, ако ЕУ затвори пут ка чланству, у региону поново може избити рат.

"Ако уклонимо ту перспективу овим земљама, у овом веома компликованом региону доживјећемо оно кроз шта смо већ прошли деведесетих година прошлог вијека. Не желим да се рат врати на Балкан и зато им се морамо отворити", рекао је Јункер.

Јункер је нагласио да процес проширења неће бити лак, али да се мора наставити.

"Нисам наиван да не знам за тешкоће. Свјестан сам напора које земље западног Балкана морају предузети. Знам да постоји потреба да побољшамо ефикасност тих земаља", рекао је Јункер.

Бројни европски, па чак и амерички медији, с великом пажњом су пренијели ову расправу двојице европских лидера. "Вашингтон пост" је, на примјер, на свом сајту ставио наслов "Француска би да заледи проширење усред упозорења на рат на Балкану".

Бројни европски аналитичари нису добро примили ову дебату, као ни напоре које ЕУ улаже кад је у питању проширење.

Флоријан Бибер, директор Центра за европске студије Универзитета у Грацу, каже да ЕУ није послала добру поруку региону, истичући да није требало пуно говорити о датумима приступања, већ више пажње посветити квалитету процеса.

"Најбитније је како се држава трансформише, како постаје стабилно, демократско друштво. Небитан је датум, важнији је процес", напоменуо је он.

Осим расправе у ЕП-у о западном Балкану, Европска комисија разматрала је извјештаје о земљама, а дио за БиХ смо објавили јуче, у којем се позива на рјешење измјена Изборног закона БиХ, побољшања механизма координације, убрзавање реформи, јачање владавине права и администрације у складу с европским стандардима. И једна и друга тема представљају припреме за велики самит ЕУ са балканским лидерима у Софији крајем наредног мјесеца, када се може очекивати више конкретних приједлога у вези са даљим корацима ЕУ према нашем региону.

Федерика Могерини, висока представница за спољну политику, и Јоханес Хан, комесар за проширење, рекли су да Комисија препоручује отварање преговора с Албанијом и Македонијом те да је сада на Савјету ЕУ да потврди овај корак.

Да ли ће то тако и бити, остаје да се види, имајући у виду Макроново упозорење за замрзавање проширења.

У сваком случају, Могеринијева је након састанка министара спољних послова устврдила да ће проширење бити настављено.

"Проширење није питање за министре спољних послова, али је исказана јасна подршка Стратегији за западни Балкан, коју је представила Комисија прије неколико мјесеци. У интересу ЕУ и земаља чланица је да појачамо сарадњу и наш кредибилитет према региону кад је у питању пут према пуноправном чланству", рекла је она.

Подсјећања ради, Стратегију за Балкан у фебруару је представио Јункер у Бриселу, а подијељена је у шест области, које се односе на јачање владавине права, безбједносну и миграциону политику, социјално-економске реформе, јачање повезаности, дигиталну агенду и регионално помирење.

ЕУ је прошлог мјесеца требало да усвоји акциони план за њено спровођење, којим ће бити дефинисани кораци ка њеној имплементацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.