ЕУ Обзервер: Не препуштајте Србију Русији и Кини

Агенције
ЕУ Обзервер: Не препуштајте Србију Русији и Кини

Берлин - Европски лидери су због више добрих разлога усмјерили пажњу на рат у Украјини, али је, истовремено Западни Балкан, гдје је вођен посљедњи рат у Европи, пао на дно европске агенде, баш као и разговори о проширењу ЕУ, пише портал ЕУ Обзервер.

Портал истиче да би ово занемаривање могло поново резултирати дестабилизацијом западног Балкана и да Кина, а нарочито Русија, једва чекају да ускоче у вакуум који је за собом оставила ЕУ.

Србија је нарочито подложна томе имајући у виду да та земља себе види као мост измеду истока и запада, истиче ЕУ Обзервер, наводећи да лидери ЕУ треба да се запитају да ли могу себи приуштити да запоставе Србију још најмање пет година.

"И када поставе ово питање треба да имају у виду да је Србија доживјела изванредну трансформацију од некога ко није био вољан да се европеизује до најбољег ђака и разреду, као што је рекао бивши аустријски канцелар Алфред Гузенбауер", наводи ЕУ Обзервер.

Кључну улогу у овом процесу имала је нова влада десног центра на чијем челу се налази Александар Вучић, који је основао странку с актуелним предсједником Србије Томиславом Николићем 2009. године након разлаза са ултранационалистима, сматра ЕУ Обзервер.

Вучићева конзервативна, проевропска странка је почела борбу против корупције, спровела је тешке економске реформе и изнад свега се залаже за нормализацију односа са Косовом, наводи портал, додајући да се данас у српској скупштини налазе само проевропске партије, што је прије само неколико година било незамисливо.

"Умјесто да награди труд Србије, предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер (на фотографији) је одложио проширење бар до 2020. То је била једна од његових првих мјера када је преузео дужност", примјећује ЕУ Обзервер.

Иако би, реално говорећи, улазак Србије у ЕУ прије 2020. представљао изненађење, Јункер је послао јасну поруку која гласи: проширење ЕУ и нарочито улазак Србије у ЕУ није један од приоритетних циљева нове Европске комисије, сматра ЕУ Обзервер.

Портал сматра да је Јункер тиме направио прву грешку и да ЕУ сада може изгубити највеће средство утицаја на будући развој Србије, а то су преговори о уласку у ЕУ.

Ако се ЕУ не пробуди и не покаже јачу привреженост том региону, Србија ће можда почети да тражи алтернативне путеве, констатује ЕУ Обзервер.

"Један пут би могао да води у Пекинг. Кинеска влада сматра да Балкан има централну улогу у њеној дугорочној стратегији убрзавања источно-западне трговине и већег приступа западноевропском тржишту", пише ЕУ Обзервер.

Кинеска банка за развој и друге кинеске банке фокусиране су на велика улагања у слабу инфраструктуру Србије, а један резултат тога је мост кинеско-српског пријатељства на Дунаву, примјећује портал, наводећи да се ново партнерство Кине и Србије не зауставља на економској сарадњи, већ обухвата и политичко партнерство.

Портал тако наводи да је Београд само прошле године са Пекингом потписао 13 споразума и меморандума који се односе на финансије, инфраструктуру, телекомуникације и саобраћај.

ЕУ Обзервер, међутим, каже да је природнија алтернатива за Србију Русија и да за то има много разлога: двије земље имају историјске и културне везе, Русија подржава став Србије о Косову у Савјету безбједности УН и двије земље имају блиску економску сарадњу, нарочито у сектору енергетике.

"Србија и Русија су 2013. потписале споразум о стратешком партнерству којим је повећана економска и политичка сарадња, укључујући координацију у међународним организацијама. Србија је била једина земља кандидат за улазак у ЕУ која није подржала санкције Русији и која није подржала саопштење УН којим се Русија осуђује због анексије Крима", пише ЕУ Обзервер.

Србија је, такође, једина земља изван Заједнице независних држава која је потписала спроазум о слободној трговини са Русијом 2009, додаје овај портал.

Међутим, колико год ситуација проблематично изгледала, ЕУ је и даље највећи инвеститор и трговински партнер Србије. Она не показује знаке напуштања европског пута, иако можда тражи могуће партнере на истоку, сматра портал и закључује да је српским грађанима потребан јасан знак да је њихова будућност у ЕУ и да би отварање приступних поглавља било управо тај знак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана