Дојче веле: Србија је одједном склизнула у улогу доброг момка

Дојче веле: Србија је одједном склизнула у улогу доброг момка 21.12.2017 17:31 | Дојче веле

Удружења ветерана ОВК желе да парламент још једном одлучује о оснивању Специјалног суда за њихове злочине и нема сумње да ће прикупити потребних 10.000 потписа, пише швајцарски Ноје цирхер цајтунг. У анализи Андреаса Ернста, дописника тог листа из Београда и једног од најбољих познавалаца Балкана међу новинарима који пишу на њемачком, стоји да су ветерани помоћ добили са самог врха – од предсједника Хашима Тачија.

Он је рекао да је Европска унија великим притиском издејствовала формирање суда. Управо је Тачи 2015. године уз велике муке натјерао своју партију да у парламенту прихвати формирање суда који ове године почиње са радом у Хагу.

Сада је, каже Тачи, доста "сервилности" Косова и уступака међународним актерима. Вријеме је, додаје, да се окончају одређене стране мисије које остављају утисак да је Косово незрела земља. Објаснио је да су му западне амбасаде дале обећање да, ако се Суд оснује, слиједе визна либерализација и дозвола за формирање сопствене војске. Али Запад је, каже, прекршио дату ријеч. Представништво ЕУ демантује постојање таквог договора.

"Логичније је једно друго објашњење за Тачијеву фрустрацију: Косово је у потпуној политичкој блокади. Десет година након проглашења независности изградња државе је још недовршена, а међународно признање није потпуно чак ни у оквиру ЕУ. Осим тога, визни зидови још увијек дијеле земљу од два милиона становника од ЕУ, зидови који у међувремену не постоје ка Украјини или Грузији. Огорчење се може разумјети, али је дебакл великим дијелом домаћи производ", пише Ернст.

Као услов за визну либерализацију и даље фигурира разграничење са Црном Гором као и споразум о нормализацији са Србијом.

"Постоји широк отпор договореном оснивању Заједнице српских општина коју многи Косовари виде као одбијају као опасно страно тијело на својој територији. Неспособност косовских политичара да премости ровове и понуде се Западу као конструктиван партнер довела је у многим европским пријестоницама до промјене схватања косовског питања. Испарила је слика о покрајини коју Београд тлачи. Раније су се Косовари према својима менторима готово увијек показивали макар вербално послушним, а сада се све више показују својеглавим. Негативне осјећаје у пријестоницама буди и фијаско мисија ЕУ које, упркос огромним финансијским средствима, ни политички ни економски нису поставиле земљу на ноге", стоји у тексту.

"Наспрам тога Србија наједном изгледа добро. Њен моћни предсједник чврсто држи дизгине у земљи, од опозиције ни трага ни гласа. Александар Вучић је помогао Европљанима још при савладавању избјегличке кризе. Сада, на њихово олакшање, хоће да макар де фацто прихвати косовску независност. Његов флерт са Москвом непогрешиво привлачи пажњу Берлина и Брисела: од недавно Београд преговара о још два поглавља са ЕУ. Србија је одједном склизнула у неуобичајену улогу доброг момка. Већ је то довољно да се објасни дубока косовска фрустрација", закључује Ернст у "Ноје цирхер цајтунгу", преноси "Дојче веле".

Отцјепљење је мало донијело Косову

"Европске државе живе од своје шароликости. Сецесије су ријетко донијеле нешто добро", почиње "Зидојче цајтунг" свој текст о сецесијама.

На примјеру Каталоније се ауторка Улрике фон Хиршхаузен пита "да ли културне разлике морају нужно водити државном разграничавању, да ли је шароликост постала неиздржива у једној демократији?"

"Поглед ка Кипру и Косову показује колико су нереална обећања често популистичких заговорника сецесије. На Кипру су се Грци и Турци одувијек видјели као дио своје нације. До раздвајања је дошло 1974, турска страна од 1983. прокламује Турску Републику Сјеверни Кипар. Међународна заједница им је ускратила признање, а грчки дио је отпочео приступне преговоре са ЕУ. Данас је Сјеверни Кипар међународно изолован, тамо се стиже само из Турске, а борба са високом незапосленошћу је стална."

"На Косову су националистички политичари у фебруару 2015. крупним ријечима славили седму годишњицу независности – али истовремено су десетине хиљада Косовара прелазиле српско-мађарску границу како би се домогли Њемачке и побјегли од биједе у сопственој земљи. Отцјепљење од Србије 2008. до сада је Косову донијело мало тога. Није чланица УН, пет држава ЕУ одбијају признање, а мањкави суверенитет се показује у томе што без помоћи трупа КФОР-а и правне мисије ЕУ не би могле да функционишу унутрашња безбједност, полиција и правосуђе. Више од половине Косовара живи у екстремном сиромаштву, стопа незапослености код младих износи око 60 одсто", пише "Зидојче цајтунг".

Уз један позитиван примјер разлаза у Европи – онај између Чешке и Словачке – ауторка закључује да је пред нама изазов да "изнова дефинишемо државу у Европи. Она више није хомогена национална држава, јединствена етнички и културно. (…) О томе се не ради само у Каталонији: омогућити шароликост, прихватити разлике, утврдити иста права и обавезе за оне који су иначе различити. То је испит за слободу."



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица