Дачић: Србија против војске Косова

Он је рекао да би о тој теми требало да се разговара на нивоу Савјета безбједности УН.

Дачић је, одговарајући на питања учесника 88. Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине NATO (PS NATO), чија је тема "Србија, Западни Балкан и Евроатлантска заједница", истакао да је Србија против формирања војске Косова јер то није у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН.

"То може да има одређене последице по безбедност у региону зато што је својевремено, када је прекинут рат на Косову, било предвиђено да на Косову једине оружане снаге буду међународне снаге, односно Кфор", рекао је Дачић.

Дачић је подсjетио да је, приликом потписивања Бриселског споразума, премијер Србије Александар Вучић, косовски премијер Хашим Тачи, висока представница ЕУ Кетрин Ештон и он лично боравили у сjедишту NATO где су им представници те војне организације дали гаранције да неће бити доласка оружаних формација Албанаца на сjевер Косова без сагласности Кфора.

"То је компликована материја и мислимо да би о томе требало да се разговара на нивоу Савета безбедности УН. То (формирање Војске Косова) се не жели јер се сматра да то више нема везе с материјом и да је то самостална ствар коју уређује власт у Приштини. То је тема око које постоје несагласности", рекао је Дачић и поновио да је Србија заинтересована за мир и стабилност на КиМ и наставак дијалога с Приштином.

Србија не тежи чланству у NATO

Дачић је изјавио да је Србија војно неутрална и да не тежи чланству у NATO, али истовремено види простор за даље унапређење сарадње у оквиру механизма Партнерство за мир.

Он је рекао да NATO препознаје и поштује специфичност Србије у односу на све остале државе чланице и партнере Алијансе.

Према његовим риjечима, истовремено, Србија препознаје важност и улогу коју NATO има у систему регионалне безбједности, прије свега, улогу коју има на очувању мира и безбједности, посебно безбједности српског народа на Косову и Метохији чији је гарант управо NATO, саопштило је Министарство спољних послова.

"Србија жели да буде поуздан, одговоран и предвидив партнер и саговорник NATO у циљу заједничког доприноса очувању мира и стабилности у региону", рекао је Дачић.

Он је додао да ће усвајање Индивидуалног акционог плана партнерства (IPAP) дати посебан допринос даљем унапређењу сарадње у свим областима од заједничког интереса.

"Србија жели продубљивање сарадње на обострану корист, иако не намерава да постане члан NATO, и поштује аспирације за чланство у NATO својих суседа", каже Дачић.

Он је истакао да је регионална сарадња један од спољнополитичких приоритета Србије, која је јасно у протеклом периоду показала опредjељеност за његовање добросусједских односа и конструктивног дијалога у региону, што је предуслов за развој и просперитет овог дијела Европе.

Према његовим ријечима, регионална сарадња убрзава европске интеграције Западног Балкана и ствара услове за инфраструктурно повезивање, економски напредак и побољшање животног стандарда становништва, односно успјешну реализацију политичких и економских приоритета у региону.

"Србију, као државу која ради на томе да постане чланица ЕУ, охрабрује да европске интеграције Западног Балкана, и поред бројних изазова са којима се ЕУ суочава, још увек заузимају значајно место на агенди европске политике. Западни Балкан јесте део европске заједнице и чвршће повезивање региона убрзаће европске, као и евроатлантске интеграције за земље региона којима је то приоритет", рекао је Дачић.

Он је констатовао да је Србија захваљујући реформским процесима у свим сегментима друштва, јачању међународног поверења у Србију и унапређеној регионалној сарадњи постала фактор који значајно доприноси безбједности и стабилности на Западном Балкану, чија је дугорочна стабилност један од заједничких приоритета свих држава у региону.

Дачић је напоменуо да је први стратешки приоритет Србије чланство у ЕУ, о чему постоји најшири друштвени и политички консензус. Србија, како је рекао, овај пут види као историјску шансу за модернизацију и промјене, у складу са европским вриједностима и стандардима.

Према његовим ријечима, важне политичке одлуке које је донијела и које спроводи Влада Србије препознате су и од стране ЕУ и у том контексту очекује се још снажнија подршка чланица Уније Србији у овом процесу и што скорије отварање првих преговарачких поглавља.

Истакао је да је Србија у години у којој се навршава 40. годишњица потписивања Завршног акта из Хелсинкија, преузела предсједавање ОЕБС-у и то у веома сложеном геополитичком тренутку. Како је рекао, криза у и око Украјине доминира дневним редом не само ОЕБС, него и других форума, који разматрају питање безбједности у Европи.

"Србија поштује територијални интегритет и суверенитет свих земаља чланица УН, укључујући и Украјину. Уверени смо да је кризу у Украјини могуће решити једино мирним путем и дипломатским средствима, уз политичку вољу и свесрдно залагање свих заинтересованих актера", закључио је Дачић.

Дачић: Не седимо на две столице

Дачић је изјавио да сарадња и добри односи Србије са Руском Федерацијом не утичу на опредјељеност државе за чланство у Европској унији и поручио да Србија "не седи на две столице, јер има своју столицу".

На питање учесника Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине NATO о његовом ставу о регионалној безбедности, а кроз добре односе Србије с Русијом, Дачић је одговорио да безбједност у региону треба да зависи од билатералних односа земаља региона.

"Безбедност треба да зависи од наших билатералних односа и грађења међусобног поверења и заједничких интереса у региону", рекао је Дачић.

Када је ријеч о Русији, Србија има традиционалне пријатељске односе са том земљоми осталим словенским државама, подсјетио је Дачић и поручио да то не утиче на опредјељење Србије ка европским интеграцијама.

"Код нас не постоји дилема и не поставља се као ултимативно питање да ли Србија иде у Европску унију или у остале облике економских интеграција, попут евро-азијске уније. Никада нисмо имали такву идеју, нити је нама Русија то икада тражила", подвукао је Дачић.

Он је поновио да Србија жели да гради добре односе и с једнима и с другима.

Говорећи о војној сарадњи с Руском Федерацијом, Дачић је поновио да је Србија војно неутрална и додао да је таква сарадња са земљама чланицама NATO много интезивнија од сарадње с руском војском.

"Били смо неутрални и у време Тита, нисмо били чланови NATO или Варшавског пакта и зато је наша позиција много лакша и те позиције се придржавамо и данас. Немамо војне аранжмане с Русијом или било којом другом земљом, нити ћемо их имати. Има много и неупоредиво више војних активности са земљама NATO, него с Руском Федерацијом, али то није вест, углавном је вест када имамо војну вежбу с Русијом", рекао је Дачић.

Према његовим ријечима, постоје предрасуде и заблуде у вези с тим каква је политика у Србији када је ријеч о Русији и о одређеним интересима Србије који се косе с њеним чланством у ЕУ.

"То је потпуно погрешна слика. Ми не кријемо своје пријатељство с Русима. Не крију га ни многе ваше земље које имају много већу економску размену с Русима него ми, а неке су ту размену и повећале откако су јој уведене санкције. Ми имамо своју столицу и не седимо на две столице", поручио је Дачић учесницима скупа.

"Најтеже поглавље 35 јер је недефинисано"

Први потпредсједник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је и да је на путу ка Европској унији Србији најтеже поглавље 35 које, између осталог, обухвата разговоре о напретку у примени Бриселског споразума, јер је "доста недефинисано".

Дачић је, одговарајући на питања учесника 88. Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине NATO (ПС NATO), која поглавља ће бити најтежа на путу евроинтеграција, одговорио да ће то бити поглавље 35, које је, како је објаснио, "доста недефинисано".

"Проблем је у томе што је поглавље 35 доста недефинисано и ни сами учесници у том процеси и скринингу не знају када је неко задовољан и када ће донети позитивну или негативну одлуку", рекао је Дачић.

Он је подсјетио да без рјешавања тог поглавља, као и поглавља 23 и 24 која се односе на правосуђе, безбједности и фундаментална људска права, Србија неће моћи да отвори друга погљава, иако су поједина већ спремна.

"За разлику од осталих земаља Србија има специфичан преговарачки пут где имамо парадокс да можемо да урадимо шта год хоћете, будемо шампиони европских вредности, али ако нема напретка у преговорима с Приштином, онда нема напретка ни у европским преговорима и то је реалност с којом се суочавамо", указао је српски шеф дипломатије.

Дачић је објаснио да је спремно поглавље 32, који се тиче финансијске контроле, али не може да буде отворено "јер је став одређених земаља, попут Немачке, да нема отварања других поглавља пре поглавља 23, 24 и 35".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.