Биографије премијера и чланова Владе Србије ФОТО

Комплетан састав Владе након положене заклетве изгледа овако:

Ивица Дачић (СПС) - премијер и и министар унутрашњих послова, лидер је Социјалистичке партије Србије; министар полиције је од јула 2008., а обављао је и дужност замјеника предсједника владе у кабинету Мирка Цветковића.

Рођен је 1. јануара 1966. у Призрену, основну школу завршио је у Житорађи, гимназију у Нишу, а дипломирао је на ФПН у Београду, са највишим оцјенама.

За савезног посланика у Вијећу грађана тадашње Савезне скупштине изабран је 1992, а за републичког посланика 2004. године.

Био је први предсједник младих социјалиста 1990. године и портпарол СПС од 1992. до 2000. године. Од 2000. до 2003. године потпредсједник је СПС, а децембра 2006. је предсједник те партије.

Александар Вучић (СНС) - потпредсједник за одбрану, безбједност и борбу против корупције и криминала, и министар одбране рођен је у Београду 1970 године гдје је дипломирао на Правном факултету.

Године 1992. године постаје члан Српске радикалне странке, и убрзо и народни посланик.

Генерални секретар СРС постао је 1994, а када је 1998. образована Влада народног јединства, у вријеме војне интервенције NATO, Вучић постаје министар за информисање.

За посланика у Савезној скупштини СРЈ биран је у три наврата: фебруара 1998., маја 2000. и септембра 2000.

Био је народни посланик и замјеник предсједника посланичке групе СРС у Скупштини Србије.

Један је од оснивача СНС 2008. у којој од оснивања обавља функцију замјеника предсједника странке, а јуна 2012. је в.д. предсједника странке.

На изборима маја 2012. године изабран је за посланика на листи “Покренимо Србију”.

Сузана Грубјешић (УРС) - потпредсједник за ЕУ интеграције и министар без порфеља, рођена је јануара 1963. у Сомбору, дипломирала 1986. године на ФПН у Београду.

Један је од оснивача експертске групе Г17 плус, а од 2003. до 2008. била је извршни директор странке Г17 плус.

Крајем 2008. године изабрана је за потпредсједника странке. Од 2003. је посланик у Скупштини а од 2007. и шеф Посланичке групе Г 17 плус а потом УРС.

Јован Кркобабић (ПУПС) - потпредсједник и министар рада и социјалне политике, рођен је 1930. године у Кољанима код Сиња.

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на ФПН у Београду.

Прво запослење било му је у Институту Винча.

За предсједника Савеза пензионера Србије изабран је 1996. године.

Идуће године је изабран за посланика Скупштине са листе СПС и за посланика Скупштине СРЈ.

Предсједник ПУПС-а постао је 2006, по њеном оснивању.

Послије избора маја 2008. ПУПС, који је на изборима учествовао у коалицији са СПС и ЈС постао је парламентарна странка, а Кркобабић је изабран за потпредсједника Владе Србије.

На изборима маја 2012. године ПУПС је у саставу исте коалиције припало 12 посланичких мандата.

Расим Љајић (СДПС) - потпредсједник и министар спољне и унутрашње трговине, телекомуникација и информационог друштва, рођен је 1964. године у Новом Пазару.

Медицински факултет завршио је у Сарајеву.

Политиком се бави од 1990. године, када је изабран за генералног секретара Странке демократске акције Санџака, а 1994. формирао је Коалицију Санџак, која 2000. прераста у Санџачку демократску партију.

За министра у савезној влади СР Југославије изабран је 2000. године, а те године постаје потпредсједник Координационог тијела за рјешавање кризе на југу Србије и потпредсједник Координационог центра за КиМ.

Марта 2005. је именован за предсједника Координационог тијела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

На том мјесту био је до 2008.

Године 2001. обновљен му је мандат министра у савезној влади, а 2003. изабран је за министра за људска и мањинска права у Савјету министара СЦГ.

Од јула 2004. предсједник је Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом, до краја 2009. када је поднио оставку на ту функцију.

Маја 2007. постао је министар рада и социјалне политике у Влади Србије, а на исту функцију поново је изабран јула 2008. и исти ресор задржао је и послије реконструкције владе.

СДПС је основао је октобра 2009, а 12. децембра исте године изабран је за њеног првог предсједника.

Никола Селаковић (СНС) - министар правде, рођен је у Ужицу 1983, гимназију је завршио у Београду, а дипломирао 2008. на Правном факултету у Београду, где је 2009. одбранио је мастер рад.

Од године 2009. ради на Правном факултету у Београду.

Зорана Михајловић (СНС) - министар енергетике развоја и заштите животне средине, рођена је 1970. године у Тузли.

Дипломирала, потом магистрирала и докторирала (2001.) на Економском факултету у Београду, на темама из области енергетике и економије.

Године 2006. стиче звање научног сарадника, затим доцента 2008, а од 2011. је ванредни професор.

Радила је у Електропривреди Србије од 1996. а од 2004. до 2006. у Влади Србије као савјетник потпредсједника Владе за енергетику и политику заштите животне средине.

Била је, до 2010. савјетник за енергетику Милорада Додика, предсједника Владе Републике Српске.

Запослена је на Мегатренд универзитету.

Послије мајских избора 2012. постала је народни посланик у Скупштини Србије, на листи “Покренимо Србију”.

Милан Бачевић (СНС) - министар рударства, природних ресурса и просторног планирања, рођен је 1953. године у Коморану.

Дипломирао је 1976. године на ПМФ у Приштини, а магистрирао и докторирао на просторном планирању у Скопљу.

Године 1984. постао је професор на ПМФ у Приштини.

Предаје на Унивезитету у Београду као и у Косовској Митровици.

Од 1992. године био је посланик током два мандата у Савезној скупштини тадашње СРЈ, као и посланик у Скупштини Србије.

Године 1998. постаје замјеник министра за науку и технологију.

Један је од оснивача СНС и члан Предсједништва странке.

Био је предсједник Извршног одбора СНС, а у јуну 2012. године именован је за савјетника предсједника Србије.

Горан Кнежевић (СНС) - министар пољопривреде, рођен је 1957. године у Банатском Карловцу. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Био је директор у пољопривредном комбинату ''Серво Михаљ'', Зрењанин, а од 1990. до 2000. био је генерални директор “Серво Михаљ Туриста”.

Године 2004. изабран је за предсједника општине Зрењанин као члан ДС.

Добитник је признања “Градоначелник са визијом” 2007.

Био је такође народни посланик од 2004. до 2007.

Пред Специјалним судом у Београду суди му се због оптужби да је организотор групе познате као грађевинска мафија која се терети за малверзације са грађевинским земљиштем у Зрењанину.

Маја 2012. постао је поново народни посланик на листи ''Покренимо Србију” и поново је изабран 2012. за градоначелника Зрењанина као члан СНС.

Братислав Петковић (СНС) - министар културе и информисања, рођен је 1948. године у Београду, гдје је дипломирао позоришну режију.

Аутор је више познатих драмских остварења, од којих су поједина екранизована.

На београдским позоришним сценама играно је више његових драмских текстова: ''Гра при'', ''Легија части'', ''Цветови зла'', ''Каскадер''.

Предсједник је заједнице музеја науке и технике и потпредсједник Удружења драмских писаца Србије.

Јавности је познат као колекционар.

Оснивач је и директор Музеја аутомобила, у оквиру којег се налази и Камерна сцена ''Модерна гаража''.

Добитник је Нушићеве награде и Златног беочуга.

Од јуна 2012. савјетник је за културу предсједника Србије.

Иван Мркић (нестраначка личност) - министар је спољних послова, рођен је 1953. године у Београду гдје је завршио Правни факултет.

Од 1978. радио је прво у Савезном секретаријату за иностране послове, а онда у Министарству спољних послова Србије.

Радио је у Мисији Југославије при УН, био амбасадор на Кипру 1993. до 1999. и у Јапану 2006. до 2011.

Државни секретар МСП Србије постао је 2011.

Био је шеф кабинета предсједника СРЈ Добрице Ћосића, 1992-1993.

Алиса Марић (нестраначка личност) - министар спорта, рођена је 1970. у Њујорку.

Постала је најмлађи шаховски велемајстор, у 12-ој години, у историји југословенског шаха.

У два наврата је била трећа шахисткиња свијета.

Носилац је двије олимпијске бронзане медаље и једне сребрне са Европског првенства.

Своју земљу предводила је у континуитету 23 године, током десет шаховских олимпијада и пет Европских првенстава.

Дипломирала је и магистрирала на Економском факултету у Београду, а докторирала на Факултету за менаџмент ''Браћа Карић'', гдје је и предавала.

Предаје на Факултету за културу и медије Универзитета Мегатренд у Београду.

Велимир Илић (НС) - министар за грађевину и урбанизам, политичку каријеру започео је 1990. у Чачку, када постаје и посланик у Скупштини Србије, да би потом, за предсједника општине Чачак био изабран 1996.

Странку “Нова Србија” Илић је са најближим сарадницима основао 1998. по издвајању из СПО-а, и изабран је за њеног предсједника.

На изборима у септембру 2000. изабран је за посланика у тадашњем Вијећу грађана Савезне скупштине РЈ.

Илић је посебно упамћен по истакнутој улози током петооктобарских промјена 2000.

Обављао је дужност министра за капиталне инвестиције 2004- 2007. а потом министра за инфраструктуру од 2007- 2008. у кабинету Војислава Коштунице.

Као коалициони партнер СНС након мајских избора 2012.

НС има осам посланика у Скупштини Србије.

Илић је рођен 1951. у Чачку.

Дипломирао је на Технолошком факултету у Београду, а магистрирао на Технолошком факултету у Чачку.

Славица Ђукић - Дејановић (СПС) - министар здравља, рођена је 4. јула 1951. у Рачи Крагујевачкој.

Основну и средњу школу завршила је у Крагујевцу, а дипломирала на Медицинском факултету у Београду, а потом магистрирала и докторирала.

На Медицинском факултету у Крагујевцу ради од 1982, а од 1996. као редован профес.

Директор КБЦ у Крагујевцу била је од 1995. до 2001. године, када је разријешена руководеће функције, али је остала да ради на Психијатријској клиници.

У прелазној Влади Србије од октобра 2000. до јануара 2001. била је коминистар за бригу о породици.

Члан СПС је од септембра 1990. године.

За потпредсједникау те партије изабрана је први пут 1996. и поново на три партијска конгреса од 2002 -2010.

У три мандата је била посланик Скупштине Србије и у два мандата савезни посланик.

За предсједника Скупштине Србије изабрана је 25. јуна 2008. и у прошлом сазиву била је предсједник Скупштине Србије, извјесно вријеме и в.д. предсједника државе.

Милутин Мркоњић (СПС) - минситар саобраћаја, рођен је маја 1942. године у Београду, гдје је завршио Грађевински факултет. Био је први директор Саобраћајног института ЦИП.

Један је од оснивача СПС и потпредсједник је странке.

Од 2000. године био је посланик у Вијећу република Савезне скупштине СРЈ, а потом и СЦГ, а од 2006. посланик је СПС у Скупштини Србије.

У претходној влади Србије, од марта 2011. водио је ресор инфраструктуре и енергетике, на мјесто министра Србије за инфраструктуру изабран је јула 2008.

Жарко Обрадовић (СПС) - министар просвјете, науке и технолошког развоја, рођен је 1960. у мјесту Беране, тада Иванград, Црна Гора.

Дипломирао је на ФПН у Београду, гдје је и магистрирао и докторирао.

Предавач је на Факултету за државну управу и администрацију Универзитета Мегатренд.

Од 1998. до 2000. године био је замјеник министра за локалну самоуправу, а у прелазној влади, од октобра 2000. до јануара 2001, био је замјеник министра за високо образовање.

За посланика је изабран јануара 2001.

Замјеник је предсједника СПС од 2006.

За министра просвјете изабран је 7. јула 2008, а ресор просвјете и науке водио је и у претходној влади.

Млађан Динкић (УРС) - министар финансија и привреде, лидер је УРС од оснивања те политичке групације, маја 2010. године.

У активну политику ушао је као оснивач НВО Група 17.

Од 2000. до 2003. био је гувернер Народне банке Југославије, односно НБС, најмлађи у историји те институције.

Први пут министар је био од 2004. до новембра 2006. када је водио ресор финансија у првој влади Војислава Коштунице.

Он и остали чланови владе из Г17 плус су оставке дали 1. октобра 2006. наводећи да је та влада стопирала европске интеграције.

За министра економије и регионалног развоја у другој влади Коштунице изабран је маја 2007, а тај кабинет распуштен је послије годину дана.

На изборима 2008. Динкић је учествовао на посланичкој листи Г 17 плус.

Трећи пут на министарско мјесто дошао је 7. јула 2008.

У кабинету Мирка Цветковића био је министар од јула 2008. до фебруара 2011., гдје је је био потпредсједник владе и министар економије и регионалног развоја.

Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету у Београду, на којем је радио.

Рођен је децембра 1964. у Београду.

Верица Калановић (УРС) - министар регионалног развоја, државне управе и локалне самоуправе, од марта 2011. била је потпредсједник Владе, задужена за привреду.

Рођена је у Трстенику, дипломирала је на Технолошко-металуршком факултету у Београду гдје је и магистрирала.

Радила је у Фабрици “Прва петолетка” у Трстенику, а од 1993. до 2003. је била професор Више техничке школе у том граду.

Потпресједник странке Г17 плус је од маја 2007. Јула 2008. именована је за министра за Национални инвестициони план.

Сулејман Угљанин (СДА) - министар без портфеља задужен за Канцеларију за одрживи развој, рођен је 1953. у Косовској Митровици, дипломирао и завршио специјализацију на Стоматолошком факултету у Сарајеву.

Био је предсједник Странке демократске акције Санџака од 1990., а Бошњачког националног вијећа од 1991.

Године 1996. изабран је за савезног посланика у Вијећу грађана Савезне скупштине као кандидат Коалиције “Листа за Санџак”, а 2004. је биран за предсједника општине Нови Пазар.

Био је министар без портфеља у претходној влади.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.