Аналитичаи о Шешељу и односу Србије и Хрватске

Они углавном не очекују њихово драматично погоршање, јер је ријеч вјероватно о "пролазном захлађењу..

Загребачки политиколог Давор Ђенеро оцјенио је да је Самит премијера централне и југоисточне Европе и Кине у Београду по свему судећи пропуштена прилика за Хрватску с обзиром на огроман интерес који има за сарадњу с Кином, а за дијалог Србије и Хрватске на највишем нивоу, додаје, вјероватно неће бити прилике до фебруара идуће године.

"Хрватски премијер очито је пропустио своју задњу шансу за пробијање леда у билатералним односима, остаје да видимо ко ће бити актер на хрватској страни који ће прихватити тај дипломатски изазов", рекао је Ђенеро Тањугу и додао да ће се та прилика вјероватно отворити тек приликом инаугурације хрватског предсједника.

Оцјенио је да је случај Шешељ отежао билатералну комуникацију, али и истакао да је одлика државника да и у неповољним околностима одржавају дијалог и комуникацију те да односи двије државе треба да буду прагматични, што упућује да и Хрватска и Србија, ако желе да развијају односе, морају прећи из игре ''нулте суме'' на игру с позитивним резултатом.

"Они који процјењују да су односи службеног Загреба и Београда блокирани, нажалост, потпуно су у праву. Није добро кад спољне околности тако снажно утичу на односе двије државе, као што је то случај с Хрватском и Србијом", казао је он.

Ђенеро је додао да двије државе имају тешку историјску баштину, али довољно заједничких интереса, који би морали омогућавати далеко интензивнију сурадњу и да су мултилатералне иницијативе увијек врло добар оквир за јачање билатералних односа.

Директор Центра за регионализам Александар Попов оцјенио је да отказивање посјете хрватског премијера Београду није добро, јер се стиче утисак да се међусобни односи злоупотребљавају за унутрашње политичке сврхе, ради стицања одређених поена на домаћем терену.

"То се код нас дешавало периодично, не само са те стране, и Србија је понекад користила прејаку реторику и неке потезе који нису ишли у правцу побољшања односа, да би се хомогенизовало домаће јавно мњење. Мислим да је то манир генерално у нашем региону", рекао је Попов.

Према његовим ријечима, сама резолуција и хрватског сабора и Европског парламента не би требало да буде повод за раздор.

"Немам обичај да браним ни ову ни било коју другу владу у Србији, али овај пут је стварно врућ кестен Хаг пребацио Србији безусловним пуштањем Шешеља на слободу што је најмање прижељкивала садашња власт", казао је Попов.

Како је навео, то што се приговара Влади Србије да се не ограђује од Шешељевих изјава које наравно враћају у 90-те године тиме што се показују територијалне претензије према суседима, није прави приговор.

"Ако би се влада стално ограђивала од његових изјава, а он их често даје, онда би он добијао превише на значају, фактички он би постао институција којом би се бавила влада. Сада ограђивати се од сваке изјаве Шешеља мислим да би било крајње контрапродуктивно и да тај приговор није сасвим на месту", казао је Попов.

Навео је да је и раније било периода захлађења односа са Хрватском у случају тужбе и контратужбе двије државе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, као и захлађења односа с још неким земљама, посебно послије самопроглашене независности Косова.

"Међутим, то су повремене турбуленције које за извесно време захладе односе чак и врате их мало уназад, али на сву срећу то не траје предуго", казао је Попов.

Он је навео да и када се врате ствари у нормалу и када се наставе узајамне посјете на разним нивоима, од предсједничких, премијерских или министарских, нажалост у тим посјетама има сувише манифестационог а мало супстанце.

"Супстанца би требало да буде решавање преосталих отворених питања јер та преостала отворена питања могу бити генератор будућих опет оваквих захлађења и погоршања односа и чак заустављања појединих земаља па и Србије на путу ка ЕУ", рекао је Попов наводећи питање границе на Дунаву, сукцесије, питање несталих...

О тим питањима би требало разговарати и рјешавати их што пре како она не би била узрок неких будућих неспоразума па и условљавања Србије на путу ка ЕУ без обзира што је Хрватска чврсто дала ријеч да неће условљавати Србију, казао је Попов и додао да је баш оног дана када је Сешељ пуштен из Хага, министар правде Хрватске рекао да ће они условити напредак Србије ка ЕУ процесуирањем ратних злочина.

То, како је навео, није добро, а најгоре је што се често дешава да се међусобни односи злоупотребљавају у унутрашње политичке сврхе.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао је да се из Загреба помало вјештачки сада ствара тензија поводом ослобађања и изјава Шешеља и да се то чини у интересу предизборне кампање у Хрватској.

Неспорно је, каже Вукадиновић, да су Шешељеве изјаве провокативне и сам је рекао да су намјерно такве јер покушава да пробије медијску блокаду и добије простор и у српским и у регионалним медијима, али је неспорно и да Шешељ у овом тренутку не игра никакву ни званичну нити незваничну улогу у српској политици нити има утицај на њу.

"Чињеница је да његове изјаве ма колико радикалне биле и звучале само су одраз у огледалу онога што хрватски званичници изјављују сваке године редовно, а посебно приликом обиљежавања годишњица Бљеска, Олује или Вуковара", рекао је Вукадиновић.

Оцјенио је да ће прије свега резолуција Европског парламента, па и хрватског сабора, утицати негативно и на српско-хрватске односе и на ток и ентузијазам у погледу евроинтеграције Србије.

"Могуће да ће ствар лећи након ових жустрих реакција и након хрватских избора али мислим да ће негативне посљедице остати и да су неки духови и авети прошлости сада оживјели, мање због изјава самог Шешља а више захваљући реакцији хрватских званичника који су успјели да излобирају и Европски парламент изгласавајући ову непотребну, сувишну, штетну резолуцију", казао је Вукадиновић.

Додао је да ће та резолуција утицати негативно не само на српско-хрватске односе чак и ако након слиједећих избора хрватска политика мало спусти лопту, него и на српске евроинтеграције у смислу опадања подршке јавности према тим интеграцијама.

"И када прође ово и када се можда спусте страсти, мислим да је штета и на дубинском и политичком плану и на неком менталном-психолошком плану направљена и да неће бити лако санирана кад је ријеч о српско-хрватским односима, мада ипак не очекујем нека драматична погоршања", закључио је Вукадиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.