Зашто се Загреб сада “сјетио” напада на Банске дворе?

То је рекао војни аналитичар Александар Радић и истакао да по хрватском виђењу то није био сукоб са индикаторима који указују на договоре политичких вођстава, већ искључиво српска агресија, због чега читава прича може имати и шире посљедице на односе двије земље и читавог региона.

У изјави агенцији Бета, Радић је рекао да Хрвати имају озбиљан политички мотив да од тог помало заборављеног случаја направе аферу и да га политички инструментализују.

“То нема додирне тачке са стварним збивањима тог дана у центру Загреба. Шта год да се дешавало тамо. Хрватској је најважније да покаже да је тај рат био тотални. Њихово настојање је да прикажу слијед догађаја као агресију и сачувају црно-бијелу слику о агресији која је дошла са истока. У потпуности се занемарује чињеница да је у Загребу постојао велики гарнизон ЈНА, да је било јединица на аеродрому Плесо и да је ту ријеч о војсци федерације која је функционисала. То је стварна политичка подлога која може да произведе тешке посљедице на односу у региону, посебно са Србијом”, рекао је Радић.

Хрватска је затражила од Београда да пилоти ЈНА који су бомбардовали Банске дворе буду испитани, јер како тврди Хрватско тужлаштво, њихов циљ је било убиство тадашњег предсједника Фрање Туђмана. Како је раније објављено, у Специјалном суду у Београду у присуству тужиоца из Хрватске у четвртак, 27. децембра испитани су генерал Љубимир Бајић и пуковници Слободан Јеремић, Ђуро Миличевић, Ратко Допуђа и Чедо Кнежевић.

Они се сумњиче за покушај убиства представника највиших државних власти и ратни злочин против цивилног становништва, односно да су учествовали у планирању, организацији и извршењу ваздушног напада на Банске дворе у вријеме када су се ту на састанку налазили тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман, предсједник Предсједништва СФРЈ Стјепан Месић и предсједник савезне владе Анте Марковић.

Радић је оцијенио да Загреб жели до причом о покушају ликвидације тадашњег политичког руководства Хрватске покаже да тај рат није био договорни.

“То је почетак и крај анализе свега што се сада дешава у правосуђу. У потпуности је ријеч о потезу који функционише на таласу става да треба по сваку цијену афирмисати и заштитити оно што се у Хрватској назива научно доказана истина о 'Домовинском рату'. Тамо постоје стратешка документа из области одбране која не дозвољавају да се расправља о догађајима из деведесетих и о научно доказаним истинама о рату. Покушава се етаблирати поједностављена слика у којој не постоје безбројни сиви тонови којих се сјећају свједоци тог времена”, рекао је он.

Радић је додао да такав приступ може да као посљедицу има бројне политичке притиске на Србију на путу придруживања Европској унији или чак и да произведе питање ратних репарација, због чега том случају треба да се посвети пуна пажња.

Он је као посебан апсурд навео да су у бројним сличним нападима авијације ЈНА на хрватске циљеве било и пилота хрватске националности који су касније прешли у хрватску војску, па чак и слављени као ратни хероји и који никада нису били подвргнути сличном испитивању.

Као примјер он је навео напад шест Мигова 21 на хрватску војну колону септембра 1991. године у којој је директно учествовао један хрватски пилот који се данас доживљава као ратни херој.

“Годинама послије рата наша је полиција, на основу молбе хрватског тужилаштва, испитивала пилоте који су летјели у тој акцији а сада живе у Београду, док тог хрватског пилота нико ништа није питао. Један од авиона био је двосјед и пилот (Хрват) који је сједио у првој кабини обавио је највећи дио посла. Он је данас војни пензионер у Хрватској и ослобођен је одговорности, док је о том случају испитиван пилот из Србије који је летио на другом сједишту, иако је он технички више био свједок него учесник догађаја. Дакле, није овде ријеч о значају напада, него о томе каква је политичка конструкција направљена око тога”, рекао је Радић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.