Тајмс: Путин се позиционира као гарант косовског процеса

То оцијењује британски Тајмс.

Лист пише да су на посљедњој заједничкој фотографији НАТО савезника, за разлику од ранијих, осмијеси искрени а осјећај олакшања опипљив, јер је потписивање протокола о приступању Македоније НАТО означило ријетку побједу Запада у региону који се поново нашао на првој линији спорења великих сила и у опасности да се расплине под притиском.

Описујући бившу Југославију као слагалицу састављену из седам дијелова - шест бивших република плус Косово, Тајмс пише да се, двије деценије од окончања балканских ратова, ЕУ и НАТО удварају новорођеним државама улажући милијарде долара и обећавајући чланство, у нади да ће тиме гарантовати мир и рјешење граница.

Са извијесним уласком Македоније у НАТО и вјероватноћом да ће она ускоро почети и приступне преговоре са ЕУ, сјеверни и јужни дијелови слагалице - Хрватска, Словенија, Црна Гора и Македонија су уклопљени, али остају Србија, Босна и Косово, као срце региона и као мјеста на којим би и даље све могло поћи наопако, оцијењује Тајмс.

Лист подсјећа да су током прошле године предсједници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи преговарали иза затворених врата о споразуму о размјени територија, или како они то зову, “корекцији границе” али да “ипак, цртање карте није тако једноставно”.

Тајмс наводи и да би, ако би договор био постигнут, Београд признао независност Косова, отварајући пут Србији да се придружи ЕУ, па је тај план подржала висока представница ЕУ Федерика Могерини.

Лист међутим оцијењује да “косовски план удахњује нови живот сецесионистичким амбицијама предсједника Републике Српске Милорада Додика”.

“А ако се почне с причом о нераздвојивости, мало је вјероватно да ће се ту завршити: неријешени спорови остају око свих граница у бившој Југославији” и “слагалица од седам комада одједном добија потенцијал да експлодира на много више”, додаје се.

По оцијени Тајмса, “ватру додатно потпирују Турска, Кина, земље Залива и, што је најважније, Русија, које се надмећу за утицај на Балкану, гдје је страно мjешање довело до тога да 20. вијек почне распадом Отоманског царства и заврши у крвавом грчу етничких национализама”.

“И док се Кина и земље Залива у великој мјери баве трговином и стицањем имовине, предсједници Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин у мисији су освајања срца и политичког утицаја па су изградили савезе с локалним националистичким вођама чија су се реторика и амбиције мало промјенили од деведесетих”, наводи лист.

Тајмс подсјећа да је током прошломјесечне посјете Србији Путин рекао да нема ријешења Косова без Русије и да се чини да се он позиционира као гарант косовског процеса.

“И премда је Кремљ досад увијек био против косовске независности, аналитичари кажу да ће бити спреман да промени курс ако су награда већи утицај и главобоља за Запад”, додаје се.

“Русија се не боји прекрајања граница - више се боји губитка утицаја”, рекао је сарајевски аналитичар Аднан Хускић додајући да Путинов “утицај опада у цијелом региону али се прегрупише у Србији и Републици Српској”.

За Вучића и Додика Путин као покровитељ снажан је пропагандни алат међу њиховим већином русофилним становништвом. Русија је у посљедње три године повећала своје обавијештајне капацитете у Србији, а у РС финансира огромну нову православну цркву. Али, у исто вријеме, и Вучић и Додик држе једну ногу на Западу, службено задржавајући изгледе за чланство БиХ и Србије у ЕУ и узимајући огромне износе из предприступних фондова, иако су и једној и другој мале шансе да ће се придружити у блиској будућности, пише Тајмс.

“Србија воли ово: југословенска неврстана традиција из времена хладног рата и даље је ту... и за њих добро функционише... Али посљедње што би требало учинити јесте улазак у надметање с Русијом. А ако овај договор (о Косову) прође онда ће сезона бити отворена јер ће ЕУ и САД дати одобрење за промене граница”, рекао је виши сарадник берлинског Савјета за политику демократизације Курт Басунер.

Када је ријеч о Балкану, разговори о размјени територија, моћним страним пријатељима и оклијевањима ЕУ учврстили су на власти генерацију лидера који једва да су се промјенили од окончања конфликта, оцијењује Тајмс и наводи да је “косовски предсједник Хашим Тачи бивши герилски командант кога оптужују за трговину органима током рата 1998-1999. за шта ће га вјероватно оптужити и Хаг”, док се “Вучић, који је деведесетих година за вријеме владавине Слободана Милошевића био министар информисања, суочава са растућим таласом протеста код куће због све ауторитарније владавине и плана за Косово”.

“ЕУ и НАТО су се опредијелили за стабилност у односу на демократију и одговорност, тако да општој популацији не нуде много, али нуде много политичким елитама”, рекао је Басунер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.