Стразбур први пут о српској имовини отетој у Хрватској
Београд - Европски суд за људска права ће, први пут у историји, одлучивати о захтјеву једног српског привредног друштва за поврат имовине отете у Хрватској, пишу београдске "Вечерње новости".
Уколико одлука судског вијећа буде у корист Инвестбанке, о чијој имовини је ријеч, пресуда би могла да постане правило према којем ће бити рјешавани сви слични случајеви. То значи да би Хрватска морала да одлучује и о осталим српским захтјевима из Стразбура и да врати одузето или да га надокнади,наводи лист.
Правни заступник у овом случају Зоран Ристић из Новог Сада рекао је да су до сада представке српских предузећа завршавале у кошу хрватских референата при суду "из процедуралних разлога".
Он је навео да је Инвестбанка у стечају цијелу деценију водила пред хрватским правосуђем спор о седам експозитура у Славонији, које су подржављене послије чувене хрватске Уредбе о национализацији из 1991. године. У међувремену су дате на коришћење Славонско-пожешкој банци.
Будући да су изгубили све спорове, укључујући спор пред хрватским Уставним судом, обратили су се суду у Стразбуру 2. децембра 2015. године и жалили се на повреду права на правично суђење и уживање имовине.
Десетак српских фирми стигло је до Стразбура, пошто су их хрватски судови масовно одбијали под изговором да "не постоји уговор између Хрватске и Србије, па не може бити спроведен у дјело ни анекс Г Споразума о сукцесији" који се односи на питање својине фирми и грађана.
Друго најчешће образложење било је да нису били укњижени као власници 1990. године иако је тада постојала само друштвена својина.
До случаја Инвестбанке, представке српских предузећа у Стразбуру нису ни стизале до судског вијећа, јер су их одбацивали хрватски референти због правила 47. Оно је уведено 2014. године и прописивало је стриктне процедуре приликом подношења представке, укључујући максималан број страна, па су апликације одбациване.
Према Ристићевим ријечима, у јулу се нешто промијенило послије многобројних ургенција, и иницијатива Инвестбанке је уважена. О њој ће у наредих 60 дана одлучивати трочлано вијеће.
У вријеме распада СФРЈ, према тадашњим процјенама Републичке дирекције за имовину, вриједност зграда, станова и одмаралишта српских предузећа и општина у Хрватској износила је 1,8 милијарди евра.
Највећом имовином располагали су, између осталих, Југобанка, "Генекс", "Железнице Србије", НИС, "Тигар", "Путник", "Центротекстил", ЕИ Ниш, Вино Жупа, "Инекс", "Утва", "Синтелон", ПИК Бечеј, "Пионир" из Суботице, "Први мај" из Пирота и "Застава".
Према Анексу Г Споразума о сукцесији, сва имовинска права морају да буду враћена на стање од 31. децембра 1990. године, што се, међутим, није догодило.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
