Стратфор: Руси ударају у осиње гнијездо на Балкану

Наводи се да су таква подручја Србија, с Косовом, Црна Гора и Македонија.

У анализи објављеној под насловом "Русија удара у осиње гнијездо на Балкану", Стратфор тврди да ће Москва наставити да користи подјеле на Балкану, који "представља позорницу за надметање многих свјетских сила".

Овај институт предвиђа да ће, подстицањем тензија у региону, Кремљ изазвати низ кризних ситуација које Запад неће моћи да смири.

Стратфор у анализи подсјећа на историју Балканског полуострва која је, како наводи, обиљежена борбом најјачих свјетских сила за утицај.

"За вријеме Југославије утицај Русије био је неупитан, али се распадом земље 1991. године, почео смањивати да би данас имали ситуацију у којој су балканске земље углавном под доминацијом Запада. Међутим, како се продубљују подјеле у Европској унији и јача несигурност унутар НАТО-а, Москва свој фокус опет окреће региону Балкана", наводи се у анализи Стратфорда, коју је објавио Бизнис инсајдер.

Указује се да растуће тензије у региону руској влади дају повољну прилику за јачање утицаја.

У посљедње двије године, према Стратфору, расте утицај Русије у Србији, која жели да осигура чланство у Европској унији.

Посебно се то види на примјеру медија и невладиних организација, које су од свега неколико нарасле на више од 100 од 2015. године, наводи Стратфор позивајући се на податке Центра за евроатлантске студије у Београду.

Такође, указује се, јачају и војне везе између двије земље.

"Србија ће добити на поклон од Москве шест борбених авиона Миг-29 и десетине тенкова и борбених возила у наредном периоду."

Косово, анализира Стратфор, кокетира с идејом да своје снаге безбједности претвори у праву војску, што је додатно појачало тензије, па су САД и НАТО запријетили да више неће штитити Косово ако до тога дође.

Власти у Приштини страхују да због подела у ЕУ и нове администрације у Вашингтону, Запад неће бити посвећен суверености Косова па би Русија могла да искористи кризу између Србије и Косова.

"Москва је тренутно под оптужбом да је то покушала и у Црној Гори, која ју је оптужила да стоји иза завјере и покушаја атентата на премијера Мила Ђукановића. Русија је одбацила оптужбе за завјеру те је црногорску владу оптужила за намјерно оцрњивање. Но, нови избори 2018. години могли би дати Русији нову шансу да посије сјеме раздора у крхкој влади Црне Горе", наводи се у анализи.

Референдум о независности Републике Српске, који предсједник Милорад Додик намјерава да распише наредне године, такође може повећати шансе Москве да ојача свој утицај на том простору.

"Сам Додик не крије своју повезаност с Кремљом", наводи се.

И Македонија је, како се наводи, на удару руске кампање дезинформисања.

"Руски министар спољних послова оптужио је ЕУ и САД да подржавају сепаратистичке покрете албанске мањине која чини 25 посто македонског становништва у 'циљу стварања велике Албаније'".

Анкете, међутим, показују да би се већина Македонаца за помоћ прије окренула Русији него Западу. Стратфор констатује да нису све земље у региону прихватиле руски утицај, а као примјер се наводи Хрватска, која је чланица ЕУ и НАТО-а.

Хрватска се, како се наводи, активно борила да спријечи Русију и утицај њених медија на своју земљу.

"Исти је случај и с Албанијом, која је такође у НАТО-у", наводи се у анализи.

Руска влада, чини се, не гаји илузије да ће придобити балканске земље на своју страну, али она балканску регију види као кошницу коју може уздрмати и створити кризу коју ЕУ и НАТО не би могли обуздати, наводи се у анализи агенције Стратфор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.