Слободна Далмација: Хрватска ушла у дипломатски рат са свим комшијама

 Слободна Далмација: Хрватска ушла у дипломатски рат са свим комшијама 12.09.2017 12:04 | Агенције

Загреб - Хрватска је у својеврсном ланчаном погоршању дипломатских односа са готово свим сусједима, пише хрватска штампа.

Ако је у бившој СФРЈ због сличних мотива била популарна узречица о окружењу испуњеном ''бригама'' (које су чиниле Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија), онда се на нивоу бројки може закључити да ни данас у бригама одвише не заостајемо, упркос знатно мањем територијалном обиму, пише „Слободна Далмација".

Према писању сплитског листа, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размјене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцу и паљења гласила српске мањине „Новости".

Односи са Босном и Херцеговином "заковитлали" су се због препуцавања у вези са градње Пељешког моста, а у последње време и због изјава о опасности од исламског радикализма који из Босне наводно пријети Хрватској и Европи.

Црна Гора Хрватској такође шаље протестне ноте због споменика емигранту са терористичком прошлошћу Миру Барешићу који је у Шведској правоснажно осуђен због убиства иконе њиховог антифашистичког устанка Владимира Роловића, а спирали негативизма у окружењу прикључила се недавно и Мађарска, придруживши се Словенији у блокади пријема Хрватске у ОЕЦД, међународну Организацију за привредну сарадњу и развој.

С Италијом су, засад, још у релативно непомућеној атмосфери, пише „Слободна Далмација". Разлоге таквог стања у односима Хрватске са сусједима бивши хрватски дипломата Ивица Маштруко не види у професионалним дипломатама који тренутно воде Хрватску него примарно у бременитом и комплексном историјату укупног дјеловања односно неделовања.

Разлози за компликовање односа са разним државама у окружењу, по његовом мишљењу, нису међусобно повезани, али понегдје имају заједничке додирне тачке и интересне оквире који се на неки начин преклапају или се из истих изводе дугорочни закључци.

Све је на неки начин кренуло од потребе дефинисања граничног питања које Хрватска мора да ријеши са свима, осим са Мађарском и Италијом.

Политика Хрватске је у смислу утврђивања граница била не чврста, него ригидна, а због притиска националистичког набоја све досадашње владе су преговарале без најмање склоности компромисима.

 Како би све владе избјегле одговорност због таквих политика, са Словенијом су прихватили да идемо на арбитражу која је потом компромитована.

Европа и свијет су, међутим, на страни арбитражне одлуке не због склоности Словенији, него због заштите процедуре и институције која је спроводи, наводи он.

Као једино реално рјешење за излаз из садашњег стања он предлаже потписивање билатералног споразума о граници са Словенијом који би укључио све елементе арбитражне одлуке.

Тиме би изашли из агоније међусобног препуцавања, а формално не би одступили од става да арбитражу не прихватају.

За експлозивне и нервозне релације са другим државама које окружују Хрватску Ивица Маштруко сматра да донекле посљедично произлазе из словеначког случаја, пренио је "Блиц".

Арбитража Хрватску, према свему судећи, очекује и са Србијом и с БиХ, а сусједи су се на примјеру Словеније увјерили да Хрватска није баш склона да поштује одлуке арбитражног суда.

И рат са БиХ у вези са Пељешким мостом у једној мјери је одговор те земље на дугогодишње нерјешавање граничног питања, а у другој је и рефлекс интензивне присутности хрватских политичких лидера у БиХ и у босанскохерцеговачком политичком животу.

Та посебна атмосфера коју хрватски функционери креирају у БиХ и око БиХ изазива очигледну нервозу у бошњачким круговима, упозорава бивши дипломата са дугогодишњим искуством.

За затегнуте односе са Мађарима склон је да закључи да су углавном очекивани и то као посљедица наслијеђа прошлости у вези са „Молом" и „Ином" и истраге у вези са Жолтом Хернадијем.

Али колико год дипломатски односи Хрватске са сусједима били слојевити и комплексни, чињеница је да Хрватску у Бриселу и другим европским центрима све чешће перципирају прије као „траблмејкера" и извор проблема него као конструктивну европску компоненту, закључује Ивица Маштруко.

Бивша хрватска министарка спољних послова Весна Пусић сматра да је Хрватска на свим странама у дипломатској дефанзиви, иако за то нема разлога. Увјерена је да би проблем са Словенијом требало ријешити избјегавањем свађа и на премијерском нивоу.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица