Поклали станаре, па породици одузели кућу?!

"Осим стрица Ранка, убијена је његова супруга Анђелија, осмогодишњи син Горан и шестогодишња кћерка Гордана, након чега је ова породица потпуно нестала са лица Земље", каже Вуковић Срни.

Првог маја 1995. године, током акције у којој су протјерани Срби из западне Славоније, Милановог другог стрица Милутина "заклале су комшије Хрвати, као и његову супругу Цвијету и седмогодишњу кћерку Драгану".

Према његовим ријечима, иза стрица Милутина остале су двије кћерке, које су, игром случаја, у вријеме операције "Бљесак" биле у Градишки, гдје су похађале средњу школу.

Вуковић каже да су његове сестре Радмила и Мирјана тужиле Хрватску за овај злочин, али је тужба одбијена, а жртве проглашене "колатералном штетом" у рату.

Шта више, суд је донио рјешење да им се одузме кућа у којој су поклане породице, пошто нису имали новца да плате судске трошкове?!

Након тога, уложена је жалба Жупанијском суду у Славонском Броду и кућа није одузета, али овај судски поступак још траје, наглашава Вуковић.

Осим Миланових најмилијих, припадници Хрватске војске и полиције су током "Бљеска" поубијали укупно 28 мјештана села Медари - нико није био поштеђен, па чак ни животиње: пси, мачке и кокоши.

Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан каже за Срну да ни 20 година након егзодуса Срба из западне Славоније нема значајнијег повратка у западну Славоинију.

"До сада се, углавном, вратио мањи број старих и немоћних лица, док на подручју Пакраца и Дарувара живи око 1.300 житеља старије животне доби", појашњава Џодан.

Прошле године на 55 умрлих рођено је само једно дијете на подручју западне Славоније са српским становништвом.

Џодан сматра да је прије пријема Хрватске у ЕУ пропуштена посљедња шанса да међународна заједница и земље региона изврше значајнији притисак на Хрватску да омогући већи и обимнији повратак Срба и да се коначно рјеши српско питање.

Предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крсто Жарковић указује да 20 година након операције "Бљесак" ниједан хрватски војни и политички званичник није одговарао за злочине почињене у западној Славонији.

Жарковић наводи за Срну да је још поразнија чињеница да нико у Хрватској није одговарао ни за страшне злочине којег је починила озлоглашена јединица Томислава Мерчепа 1991. године на подручју Мариног Села код Пакраца.

"Учесници рата из бивше Републике Српске Крајине немају признати статус борца, ратни војни инвалиди не могу доказати мјесто рањавања, док чланови породица погинулих немају никакву надокнаду", напомиње Жарковић.

Говорећи о обиљежавању 20 године од операције "Бљесак" и егзодуса Срба из западне Славоније, Жарковић наводи да програм почиње 1. маја у 9.30 часова служењем парастоса у цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишки, у присуству епископа славонског Јована.

Предвиђено је полагање вијенаца на спомен плочи погинулим Србима из западне Славоније, која се налази испред цркве, а у 11.00 часова је традиционално спуштање вијенаца у ријеку Саву.

Жарковић очекује да ће парастосу присуствовати највиши званичници из Републике Српске и српски члан Предсједништва БиХ.

Такође, 30. априла у Дому културе биће одржана конференција за новинаре поводом обиљежавања 20 година од страдања Срба у западној Славонији.

На конференцији за новинаре учествоваће представници Удружења Срба протјераних из западне Славоније, Удружења "Суза" из Београда , представници "Веритаса", Српског демократског форума из Пакраца, те посланик у скупштини Србије Миодраг Линта.

Хрватске војне и полицијске снаге напале су српско становништво западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године, када је ова област била зона под заштитом УН - такозвани сектор "Запад".

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у "Бљеску" је убијено или нестало 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро дјеце до 14 година.

За злочине почињене над Србима у западној Славонији, која је била под заштитом УН, нико није оптужен ни пред Хашким трибуналом, ни пред хрватским судовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.