“Пет невидљивих година Хрватске у ЕУ”: Агитују против Срба...
Већина европских медија игнорисала је петогодишњицу чланства Хрватске у ЕУ као релевантну тему, пише загребачки портал “Индекс”.
Заједнички је закључак оних медија који су се бавили тиме је да Хрватска своје чланство у ЕУ није добро искористила.
Аустријски дневник “Стандард” Хрватску описује као ''средњоевропску и балканску земљу'' која сада има амбиције да уведе евро и уђе у шенгенску зону. Истиче се да је Хрватска у ЕУ првенствено хтјела да уђе да би се дистанцирала од својих источних и јужних сусједа и да је с реформама престало чим је нестало притиска из Брисела. У приступним преговорима Хрватска се приказивала либералнијом и отворенијом него што јесте, што је након уласка резултирало конзервативном контрареакцијом.
Сада се у Хрватској агитује против српске мањине те се намеће ''екстремно конзервативна слика породице''. Најновији примјер тога је кампања против Истанбулске конвенције, пише “Стандард”.
Наводи се како се хрватске еврозаступнике не сматра великим поборницима ЕУ, него да заузимају јединствени националистички став, нарочито када је ријеч о свему што има везе с Босном и Херцеговином. Наглашава се и да је гранични спор са Словенијом и даље отворен и да ће то представљати проблем за хрватски улазак у шенгенску зону, као и да Хрватска све вријеме балансира на ивици европских вриједности.
“Дојче веле”, пак, пише о ''пет невидљивих година Хрватске у Европској унији'' и истиче да Хрватска ''са својих четири милиона становника и скромним економским показатељима унутар европског тржишта ни прије није играла неку значајнију улогу, као што то не чини ни данас. А летовати на Јадрану држављани ЕУ-а су и прије тога могли без проблема.''
Масовно исељавање младих и образованих из Хрватске
''Економски гледано, већи је део негативних ефеката због слабе конкурентности хрватске привреде на европском тржишту надокнађен повлачењем средстава из европских развојних фондова. А највећи допринос заједничком тржишту и привреди Хрватска даје у виду масовног исељавања младих и образованих људи у земље Западне Европе.
ЕУ, пак, посрћући и сама из кризе у кризу и разедена, како изнутра, тако и споља, нападима бројних популиста, такозваних илибералних демократа и националиста, није у стању да се наметне као неки свхетионик на путу очувања такозваних европских вредности, попут толеранције, поштовања начела правне државе и заштите права свих мањина. Тако је првих пет хрватских година унутар ЕУ-а углавном шапатом прошло - мало ко их је примхетио, било унутар земље, било у Бриселу'', закључује “Дојче веле”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
