Оружје из деветесетих широм Балкана

Како се наводи, у питању је најчешће заоставштина из ратова у Хрватској, БиХ и на Косову, а владе земаља бивше СФРЈ покушавају да помоћу акција легализације оружја ријеше тај проблем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Црној Гори је регистровано око 87.000 комада оружја.

Како је рекао генерални директор Директората за управне унутрашње послове Министарства унутрашњих послова Црне Горе, Абид Црновршанин, број илегалног оружја је непознаница, преноси портал РТЦГ.

"У Црној Гори има око 87.000 комада регистрованог оружја. Када је у питању број илегалног оружја, тај податак немамо и свака процјена је незахвална", рекао је Црновршанин.

У новембру 2014, МУП Црне Горе, UNDP, ОЕБС и Центар за демократску транзицију покренули су кампању "Поштуј живот, врати оружје", како би информисали грађане о штетним посљедицама нелегалног држања оружја.

Закон о оружју, који је на снагу у Црној Гори ступио 19. марта ове године, предвиђа да власници илегалног оружја могу то оружје предати полицији, без трајних посљедица.

Исти проблем је и у БиХ која је, попут осталих земаља Балкана, оптерећена проблемом илегалног оружја. У посједу грађана, према незваничним подацима, налази се готово 750.000 комада илегалног оружја које представља сталну претњу безбједности. Према томе сваки пети грађанин БиХ држи илегално оружје.

Према подацима Развојног програма Уједињених нација (UNDP) из 2010, у БиХ око 495.000 домаћинстава нелегално посjедује оружје. Из UNDP-а наводе како је тај број вjероватно и већи.

У Хрватској су, осим легалног оружја које служи за лов, спорт и самоодбрану, на терену још увијек веће количине различитог ватреног оружја и експлозивних направа заосталих из рата. Од 2007. покренута је акција у склопу које је грађанима омогућено да оружје предају полицији без санкција.

Грађани Хрватске на крају 2014, према МУП-овој евиденцији, посједовали су око 280.000 комада ватреног оружја. Ријеч је најчешће о ловачком оружју, оружју за спортске намјене и оружју за самоодбрану.

"Поред оружја које грађани посједују легално, а имајући у виду Домовински рат и остала збивања, претпостављамо да је већа количина оружја у незаконитом посједу, односно оружје које је заостало из сукоба деведесетих", рекао је полицијски службеник из Службе превенције Управе полиције Хрватске Иво Јакић, преноси РТЦГ.

Од почетка акције легализације оружја које посједују грађани, од 4. до 26. марта ове године у Србији је предато 619 комада оружја, међу којима чак и једна "зоља", 137 бомби и минско-експлозивних средстава, а поднесено је и 385 захтјева за регистрацију оружја.

Процјене су да се број комада илегалног наоружања креће и до 900.000.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.