Одмаралишта из Србије и БиХ заувијек изгубљена
Загреб - Хрватска је уредбама практично присвојила имовину предузећа и банака из Србије, као и новац који се налазио у тамошњим филијалама, изјавио је адвокат Иван Симић, савјетник за праћење процеса у Хрватској.
Поводом информације да је хрватско Министарство државне управе дало у закуп од 30 година још седам некретнина које су власништво Србије или БиХ, након што је у новембру издато 15 објеката, Симић је истакао да никада није утврђено колико је новца српских банака остало у тој земљи након што је почетком деведесетих година прошлог вијека усвојила низ прописа о забрани располагања и преношења средстава ван њених граница.
- Југобанка је имала више филијала у Хрватској, као и Инвестбанка. Одређене кредитне линије биле су повучене, а никада нису сервисиране. Привредна банка Загреб, која је требало да ради наплату за рачун Југобанке, рецимо, никада није тражила потраживање кредита које је узело бродоградилиште у Ријеци - рекао је Симић.
Он наводи да је имовина Југобанке практично два пута конфискована, и то доношењем уредбе о ликвидацији филијала, када је цјелокупна имовина измјештена из централе и дата другој банци, а други пут када је та иста банка која је одређена да се стара о наплати потраживања 2001. године одлучила да то потраживање буде укинуто и пренесено на државну Агенцију за санацију банака.
- То практично значи да оне фирме које су повукле средства преко Југобанке не морају ни да плате своју обавезу - појаснио је Симић.
Када је ријеч о одмаралиштима српских предузећа на Хрватском приморју, у Дубровнику, Градцу, на острву Угљан, као и она у Сланом, Биограду и на Рабу, Симић каже да се чини да су она заувијек изгубљена јер је њихова судбина и гора од банака.
- Имате истовремено поступке стечаја и ликвидације, што је немогуће у привреди. У Сплиту је тако отворен поступак стечаја Југобанке иако годинама траје ликвидациони поступак. Не може бити вођен стечајни поступак без стечајне масе. Ми у Хрватској тако имамо већ други круг национализације - рекао је Симић.
Изостала реакција из ЕУ
Симић каже да правни поредак Хрватске баштини конзистентност да буде легализовано оно што је посљедица ратних дешавања те наглашава да га чуди изостанак реаговања из ЕУ с обзиром на то да је правна држава њена тековина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
