Од агресора Туђмана желе да створе жртву

Наиме, након што је Туђман, пресудом Хашког трибунала у „случају Прлић и остали“, означен као вођа удруженог злочиначког подухвата у дијелу БиХ, хрватска полиција је 26 година након ракетирања Банских двора саопштила да су кривичне пријаве за тај злочин подигнуте против пет држављана Србије и једног држављанина Хрватске.

Превише се говорило о Фрањи Туђману као агресору. Вријеме је да се проговори о Фрањи Туђману као жртви. За то је савршено послужила објава у Директорату полиције да је са 26 година закашњења довршена истрага против шест особа због ваздушних напада ЈНА на Банске дворе у октобру 1991. године у којој је погинула једна особа, преносе хрватски портали.

Мета напада, саопштено је, био је Туђман. Портали примјећују да је ово саопштење „многе затекла, па и насмијала“.

- Неки су се том догађају и отворено ругали, неки посезали за оном старом паролом о спорој, али достижној правди. Скретање пажње. Па, ипак, два дана након комеморације за Слободана Праљка у „Лисинском“ и двије седмице од изрицања правоснажне пресуде хашког суда у којој је Туђман проглашен вођом удруженог злочиначког подухвата у БиХ, скретање пажње на догађај отприје 26 година послужио је за компензацију оптужби против Туђмана - наводи портал „24 сата“.

За скретање пажње, како кажу, са Туђманове улоге у злочинима, конц-логорима у БиХ, окупацији и агресији, на фотографију напада на Банске дворе у којима су тога дана, поред Туђмана, били и Стјепан Месић и Анте Марковић, тадашњи предсједник и премијер СФРЈ, Хрватска је чекала 26 година, а онда је она објављена управо у тренутку кад се коментарисала хашка пресуда за злочине старе 24 године.

Генерал бивше ЈНА Љубомир Бајић, који је као тадашњи командант Петог ваздухопловног корпуса, наредио ракетирање Банских двора, каже да се не боји ничега, да је то урадио за своју домовину и свој народ и да је спреман да одговора, али својој држави. Говорећи о томе шта је претходило његовој наредби да се ракетирају Бански двори, Бајић је рекао да је хрватски врх тада издао наређење на општи напад на касарне ЈНА на територији Хрватске, када је дошло до предаје Вараждинског корпуса, затим копривничке и бјеловарске, гдје је приликом предаје стријељан командант и још пет припадника бригаде. Присјећајући се тих дана, генерал каже да се код Карловца догодио „прави покољ српских резервиста“.

Пленковић

Хрватски премијер Андреј Пленковић изразио је жаљење због тога што истрага о ракетирању Банских двора није окончана раније, већ је саопштена након 26 година.

- Мени је жао што то раније није било довршено. Захваљујем свима који су се ангажовали да се починиоци и налогодавци напада на Банске дворе идентификују - рекао је Пленковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.