Нови њемачки Закон о усељавању, шанса за Балканце?

Нови њемачки Закон о усељавању, шанса за Балканце? 22.08.2018 01:18 | Дојче веле

Њемачка припрема нови Закон о усељавању, а циљ тога јесте: бити успјешнији у довођењу квалификоване радне снаге, прије свега из земаља које нису чланице Европске уније. Дакле и из Србије и БиХ.

Ауторима новог њемачког Нацрта закона о усељавању једно је јасно: мали број незапослених и све више старије популације предузећима веома отежава да попуне радна мјеста квалификованом радном снагом. Предузетници указују да регрутовање само људи из Европске уније није довољно како би се задовољиле потребе за радном снагом која Њемачкој недостаје.

Зато Њемачка у довођењу квалификоване радне снаге из трећих земаља мора да буде знатно успјешнија него до сада, пише у Нацрту закона. Под трећим земљама подразумевају се државе које нису чланице ЕУ. Нацрт закона који припрема Министарство унутрашњих послова и који је већ послат у Министарство рада и Министарство привреде, требало би крајем августа да буде представљен и кабинету канцеларке Ангеле Меркел. На инсистирање министра унутрашњих послова Хорста Зехофера (ЦСУ) мора се избјећи „усељавање у социјалне системе”.

Систем бодовања?

За разлику од Велике Британије, Канаде и Аустралије, њемачка влада не жели да уводи систем бодовања који мигранте подвргава вишеструким провјерама. Провјерава се, наиме, ниво образовања, знање језика и компатибилност с тржиштем рада. Будући усељеници добијају одређени број бодова и, уколико су прикупили довољан број, добијају визу. Ако нису, односно ако су испод предвиђеног минимума, усељавање им се ускраћује.

Социјалдемократска партија (СПД) предложила је 2016. да се такав систем уведе у Њемачкој и то је тада добило подршку умјерених партија лијеве орјентације. Али у новом Нацрту закона тога нема. Препоручује се додуше да се усељеници бирају по тим критеријумима, али се од бодовања одустало.

На који начин би се онда процјењивало ко може да добије визу? По том питању стручњаци још нису сложни. „Питам се само како све то да реализујемо”, каже Томас Либиг, стручњак за миграције Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). „Не знам како би, без система бодовања, могли да се обухвате различити критерији. Зато сматрам да је бодовање потребно”.

Признавање диплома

За људе с високим квалификацијама Њемачка има један од најједноставнијих усељеничких закона на свијету. „Под садашњим условима једноставније је доћи у Њемачку него рецимо у Канаду”, каже Либиг. „Њемачки систем концентрише се на дипломе. Ако имате папире да сте квалификовани и ако имате посао, можете доћи и без знања њемачког”.

Људима с првокласним квалификацијама Њемачка нуди визу и без обзира на то што немају обезбијеђен посао. Они могу сами да дођу у земљу и да траже посао. Али оно што у Њемачкој недостаје јесу људи са средњом стручном спремом: медицинске сестре, болничарке, његоватељи, васпитачице, електричари, столари… Таква занимања покривају 60 одсто њемачког тржишта рада. До сада је шкрипало с признавањем диплома. Уклонити те баријере, како пише у Нацрту закона о усељавању, био би кључ успјешне интеграције на тржишту рада.

Узор: Данска

Али Нацрт не објашњава какав би ниво познавања њемачког језика морао да има усељеник и да ли он мора да има конкретну понуда за посао.

У овом тренутку чини се да њемачка влада разматра могућност издавања виза и људима са средњом стручном спремом. То се у Данској показало ка прави потез, али власти у Њемачкој по том питању још немају искуства. Много тога зависи и од њемачких послодаваца, односно њихове спремности да уђу у ризик. Либиг међутим указује да многа њемачка предузећа нерадо запошљавају људе из иностранства. „Питали смо их да ли имају интереса да радну снагу траже и на страним тржиштима рада, на шта је највећи број одговорио: Ни у ком случају.”

Како би постала атрактивна за људе с високим образовањем, Француска је ту ставку недавно прецизирала у свом Закон о усељавању. То се посебно односи на менаџере који раде за мултинационалне корпорације и који зарађују више од 5.000 евра мјесечно. Шведска опет његује много либералнију политику. „Тамо можете да дођете и да тражите било који посао”, каже Либиг. Он додаје да је, за разлику од Шведске, Француска прилично затворена, а да се Њемачка налази негдје између те двије земље.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица