Неопходна јединствена листа несталих Србије и Хрватске

Агенције
Неопходна јединствена листа несталих Србије и Хрватске

Београд - Специјални изасланик предсједника Србије Александра Вучића за питања несталих Веран Матић потврдио је да ће наредне седмице састати с посебним савјетником хрватске предсједнице за питања несталих Ивицом Вркићем, како је раније изјавио Танјугу.

Тема тог сусрета биће циљеви на којима ће заједно радити двије стране, рекао је Матић и нагласио да је неопходно да се обједине снаге које се тим питањем баве, најприје на националном нивоу, а затим и између двије земље, али је такође инсистирао на јединственој листи несталих.

Он подсјећа да су предсједници Србије и Хрватске на прво мјесто своје сарадње ставили питање несталих и да су уочили да постоји проблем са динамиком рада, као и да су жељели да имају још један механизам за рјешавање тог проблема.

Матић напомиње да је у документима које успио до сада да погледа уочио да постоје различите бројке, од 40 до 70, негдје је то и 250, а ријеч је о гробним мјестима за која се зна да је НН лице убијено или нестало и то на територији Хрватске.

- Та места, нису ексхумирана и ту би озбиљан разговор између две земље  могао да помогне да се “посао” заврши врло брзо - уверен је Матић.

Сумња се да постоје још нека мјеста у којима су масовне гробнице  и да треба испитати та места.

- И са једне и са друге стране треба омогућити да се у најкраћем могућем року све оно што је познато, за шта постоје подаци или индиције, провери - каже Матић.

Говорећи о потреби да се снаге које се тим питањима баве обједине, Матић наводи да, рецимо, у Србији постоји 60 удружења те Комисија Владе Србије за нестала лица  и невладине организације.

- Потребно је обједињавање тих снага на националном нивоу, стварање јединствених циљева. Затим исто тако нешто и у Хрватској, а онда и координација између та два тела или коалиције у једну јединствену - сматра Матић.

Матић се залаже за јединствену листу несталих, јер се сада барата различитим подацима, али доста је неслагања и у вези с природом рата, па и у односима на унутрашњополитичком плану кад је ријеч о тим темама.

Са српске стране, напомиње, добио је информације да је дато много докумената, и то је, каже, оно што ће у наредном периоду настојати да добије.

Он напомиње да су односи Србије и Хрватске веома важни за регион И да се зато ова питања прво морају рјешавати на билатералним нивоима. 

Ратни хероји

Веран Матић се посебно осврнуо на то да се осуђени ратни злочинци представљају као хероји у својим земљама те да у посљедњих неколико година падају пресуде у кључним предметима ратних злочина.

- То апсолутно недопустиво. Питање ратних злочина мора да буде третирано потпуно независно од било каквог облика односа и перцепција патриотизма. У супротном, улазимо у ситуацију која ће наша друштва чинити друштвима у којима злочини остају некажњени, чиме и ми постајемо на неки начин саучесници - рекао је Матић.

Архив

Упитан како питање отварања архива стоји у Србији, каже да му се чини да сви настоје да воде рачуна о дневнополитичким аспектима отварања архива и размјене података. Велики број тих докумената је отишао у Хаг, каже Матић, те је и велико питање шта ће се са њима догађати.

- Али покушаћемо да дођемо до њих. Са том базом треба што пре нешто урадити да буде корисна свим земљама у региону. Дакле, када говорим о отварању архива, мислим да је архива Хашког трибунала веома важна када је реч првенствено о несталим - казао је Матић.

(Агенције)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана