Мијењање граница на Балкану - реалност или пироманија?

Агенције
Мијењање граница на Балкану - реалност или пироманија?

Да ли напори Србије и Косова збиља имају шансу на успјех, питају се медији на њемачком језику у погледу могуће промјене граница на Балкану. Да ли је то пут у рјешење или пироманија која ће запалити читав регион?

“Нема ни двадесет година како су у рату стајали на различитим странама. Хашим Тачи као политички вођа УЧК и Александар Вучић као министар информисања под српским шефом државе Слободаном Милошевићем. Данас су предсједници двије земље можда пред историјским договором који би између осталог могао да обухвата помјерање границе”, пише угледни швајцарски портал њатсон.цх.

Портал подсјећа да већ недјељама круже гласине о измјени граница те да су Тачи и Вучић током викенда у Аустрији потврдили ту могућност. Са друге стране, канцеларка Ангела Меркел се томе јасно успротивила.

“У Бриселу постоји бојазан да би корекција граница у случају Косова могла да има даље посљедице. Конкретно се ради о Републици Српској у БиХ, која би могла да тражи прикључивање Србији. Осим тога представници ЕУ наглашавају да је гранични дил споран и у самом региону”, пише watson.ch.

“Да ли напори Србије и Косова збиља имају шансу на успјех?”, пита се даље портал.

“Надлежни комесар ЕУ Јоханес Хан је током викенда наговијестио да позиције у Бриселу можда нису тако тврде како је недавно представила Меркел. Хан је, додуше, изразио задршку због могућег домино-ефекта. Али није принципијелно искључио помјерање граница.”

Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг пише да је читава дебата о промјени граница “могла бити схваћена као љетњи театар да се није умјешао Џон Болтон”.

Подсјећа се на изјаву Болтона, новог Трамповог савјетника за националну безбједност, да се не искључују “територијална прилагођавања” уколико се двије стране о њима договоре.

“Као и у многим другим областима, и овдје се са Трампом ствари мијењају. Оно што је двије деценије или дуже важило за америчку политику, данас више не мора да важи”, пише новинар Михаел Мартенс.

Косово је, додаје он, “по званичном читању Београда и даље покрајина Србије, али некадашња - ионако сасвим нереална - линија 'Косово је Србија' се након реторичког помјерања фронта скупила до нивоа 'Сјевер Косова је Србија'“.

У тексту у франкфуртском листу се додаје да стручњаци за Балкан планове о “размјени територија” или „корекцији граница” држе пироманским пројектом који би могао да изазове неконтролисану ланчану реакцију.

“И Албанци у Македонији те Срби и Хрвати у БиХ могли би на крају тражити такве 'корекције' – и очас посла би балкански лифт кренуо назад у деведесете.”

Мартенс посебно истиче иступе аустријског дипломате Волфганга Петрича као једног од ријетких међународних угледника који заговарају корекције -”козметичке”- како Петрич каже. Мартенс закључује текст овако: “Петрич је заборавио да спомене да ради за велики бечку канцеларију 'Lansk, Gancger + партнери', а да у њихове клијенте спада и Влада Србије.”

“Ветерани” УЧК на све стране

Угледни швајцарски Neue Zurcher Zeitung пише о свађи око милионских сума које се из буџета Косова исплаћују све већем броју наводних ветерана УЧК. Због тога су опозиција и грађани протестовали у Приштини. Позадина је оставка државног тужиоца Елеза Блакаја који је, када је хтио да испита евентуалне злоупотребе при подношењу захтјева за пензије и дневнице, наишао на огроман притисак. Премијер Рамуш Харадинај га је назвао “плашљивим зецом” који је 1999. побјегао у Македонију.

Циришки лист преноси да је притисак посебно порастао када је Блакај почео да испитује високе функционере ПДК и ААК, двојих странака које су произишле из УЧК и воде их ривали Хашим Тачи и Рамуш Харадинај.

“Бивше руководство УЧК и двије деценије након рата доминира политиком и друштвом на Косову. У томе им помаже што пензиона мрежа за бивше припаднике УЧК ствара зависну клијентелу која их онда подржава и расте са сваким новим парламентарним изборима”, пише лист.

Тако су издаци за пензије ветерана са 24 милиона евра годишње 2015. догурали до читавих 76 милиона. Како је открио портал Pristina Insight, међу “ветеранима” су особе које су 1999. имале преко 70 година или пак неке које су тада још биле бебе.

 Укупно 40.000 људи добија ветеранску пензију, наводно је још 66.000 поднијело захтјеве. Британски историчар Џемс Петифер је у једној студији навео да је на врхунцу борби 1999. УЧК бројао тек 18.000 људи, од којих су само 3.000 биле у непосредно у борбеним дејствима.

“Влада не дијели пензије само ветеранима и 'ветеранима' како би придобила гласаче”, пише даље Neue Zurcher Zeintung.

“И удружења ветерана добијају апанаже. Она имају политичку улогу као продужена рука партија, посебно када се ради о робуснијим начинима. Они сежу од пријетњи појединцима све до упозорења да ће ’дестабилизовати’ земљу ако им се не допада развој.”

“Посљедњи пут су ветеранска удружења била у центру пажње крајем прошле године. Покушала су да испослују промјену закона у парламенту како би Специјални суд који треба да испита злочине припадника УЧК био учињен безубим. То би у многоме погодовало Тачију и Харадинају који не могу да очекују никакво добро од суда”, додаје се у тексту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана