Краус: У Хрватској на дјелу ревизија историје

Срна
Краус: У Хрватској на дјелу ревизија историје

Јасеновац - У Спомен подручју Јасеновац данас је, у организацији јеврејске заједнице, одржана прва од три комеморације жртвама усташког логора смрти.

Разлог одвојеним комеморацијама је величање усташтва у Хрватској кроз разне начине, посебно коришћењем усташког поздрава "За дом спремни", иако је његова употреба забрањена Уставом.

Према најавама, у суботу, 21. априла, ће бити одржана комеморација у организацији антифашиста, а вјероватно и српских представника, док ће у недјељу, 22. априла, бити одржана централна државна манифестација.

Данашњој комеморацији код код споменика "Цвијет" присуствовало је око 100 представника јеврејске заједнице из САД, Канаде, Њемачке, Србије, Француске и Холандије, те представници Амбасаде Израела у Загребу, преносе хрватски медији.

Предсједник Координације јеврејских општина Огњен Краус рекао је да је у Хрватској на дјелу ревизија прошлости и изједначавање Југославије и Независне Државе Хрватске /НДХ/, што је недопустиво јер је НДХ била злочиначка држава чији су расни закони омогућили готово у цијелости елиминацију Јевреја, а побијен је и велик број Срба, Рома и Хрвата антифашиста.

Он каже да је веома жалостан што се одржавају три комеморације и што нема јединства, али да је одговорност за то на Влади Хрватске која то може врло лако да исправи.

"У држави Устав мора бити изнад свега, а у Уставу пише да је поздрав жЗа дом спремниж неуставан и ту не може бити никаквог жалиж, какав је озаконила Комисија за суочавање с посљедицама недемократских режима", рекао је Краус.

Амбасадор Израела у Загребу Зина Калај Клајтман рекла је да је тужно што се одвојено одржавају комеморације и истакла да код поздрава "За дом спремни" не би смјело бити могућности да се он "смије корисити понекад", иако сматра да је то привремено рјешење.

Јасеновац је од августа 1941. до 22. априла 1945. године био логор смрти, најгори и најзлогласнији од 50 логора и сабирних центара које је организовала НДХ, у којима су убијани мушкарци, жене и дјеца због своје вјерске, националне или идеолошке припадности.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар "Симон Визентал", закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је више од 20.000 дјеце.

Комеморација се одржава у знак сјећања на 22. април 1945. године када је посљедња група логораша, њих 600, покушала пробој из логора.

Већина је била покошена митраљеском ватром стражара усташа, а пробој из логора преживјело је 90 логораша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана