Клинтон издашно наградио Ђукановића за окретање леђа Милошевићу

Клинтон издашно наградио Ђукановића за окретање леђа Милошевићу 06.09.2018 00:00 | blic.rs

Администрација америчког предсједника Била Клинтона пружала је значајну политичку и финансијску подршку црногорској власти након што се предсједник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић дистанцирао од политике Слободана Милошевића.

Како пишу подгоричке “Вијести”, то се може закључити из докумената који су крајем прошле недеље постављени на сајту “Предсједничке библиотеке и музеја Била Клинтона”. У тим документима се, између осталог, наводи да је Клинтонова администрација само 1999. године Црну Гору помогла са 55 милиона долара.

“САД су пружиле укупно 55 милиона долара економске подршке Црној Гори у фискалној 1999. години. Од тога, 20 милиона је била техничка и хуманитарна подршка, а 35 милиона платни биланс”, казао је 9. децембра те године Џејмс Добинс, специјални савјетник предсједника и државне секретарке за Косово и примјену Дејтонског споразума.

Добинс је том приликом казао да САД подржавају политичке и економске реформе које се дешавају у Црној Гори и да би она могла послужити као примјер осталим дијеловима тадашње Југославије. Похвале на рачун Ђукановића Клинтон је изнио у говору у јуну 1999, који је био у част тадашњег словеначког предсједника Милана Кучана.

“Желио бих да се захвалим такође и предсједнику Црне Горе Ђукановићу, који је овдје вечерас са нама, за све што су урадили да заштитите демократију и толеранцију неопходну да се она развије. Уз вашу помоћ, и сталан опрез, можемо једном за свагда доказати да су Европа и слобода синоними” пише у његовом говору од 21. јуна 1999.

У документу америчке администрације наводи се, између осталог, и да су Ђукановић и црногорска власт најпоузданије и најефикасније снаге за демократију у Југославији.

“Показали су храбру посвећеност политичким и економским реформама, упркос сталним напорима Београда да их подрије. Црна Гора, такође, може имати важну улогу у јачању ширења демократије на остале дијелове бивше Југославије. Изабравши пут демократије и реформи, челници Црне Горе су поставили стандарде које би требало да слиједе сви југословенски лидери”, стоји у документу.

Тадашња америчка државна секретарка Медлин Олбрајт се са црногорским предсједником састала крајем 1999. године у Берлину на маргинама састанка шефова дипломатија осам најразвијенијих земаља свијета (Г8), а њих двоје су на љето сљедеће године разговарали и у Риму, види се из доступних података о састанцима америчког предсједника и државне секретарке.

Наводи се и да је уочи почетка бомбардовања НАТО 1999, Клинтонов савјетник за националну безбједност Семјуел Бергет припремио документ који се тиче војних операција на Косову, а у којем је за Олбрајт био намијењен дио о Црној Гори.

“Шта се може учинити да се минимизирају политичке посљедице ваздушних напада у Црној Гори на предсједника Ђукановића”, пише у документу из марта 1999. са којег је скинута ознака тајности.

У документу се помињу верзије напада на СРЈ у којем би првобитни пакет ваздушних напада (Фаза И) био фокусиран на интегрисане системе ваздушне одбране у Србији и у Црној Гори.

“Напад на интегрисане системе ваздушне одбране укључује у случају нужде нападе у Црној Гори. Већ смо упозорили предсједника Ђукановића да ће то вјероватно бити случај”, стоји у документу од 20. марта.

Четири дана касније почели су ваздушни напади на Југославију.

У документима се наводи и да се Бијела кућа трудила да о питању стабилности Црне Горе 2000. разговара са тадашњим и садашњим руским предсједником Владимиром Путином. На питање новинара да ли ће амерички предсједник подржати напоре појединих европских земаља да се Милошевић упозори да држи руке подаље од Црне Горе и какав је став његовог руског колеге по том питању, тадашњи замјеник савјетника за националну безбједност Џим Стајнберг казао је да је Бијела кућа забринута.

“Многе земље Г8, нарочито наше НАТО савезнице и ми сами, забринути смо због напора Милошевића да дестабилизује регион, не само Црну Гору, него много шире. Зато очекујем да се током радне вечере и билатерале са предсједником Путином помене питање стабилности на Балкану и да ће предсједник нагласити важност да се залажемо за очување демократске владе под Ђукановићем”, казао је Стајнберг на конференцији 17. јула 2000. у Бијелој кући.

Црна Гора била је тема више телефонских разговора Клинтона са британским премијером Тонијем Блером и њемачким канцеларом Герхардом Шредером.

Многи дијелови разговора о Косову и Милошевићу нису доступни, посебно одговори саговорника америчког предсједника, а у једном од њих разговарају о нападима на мете у Црној Гори.

“Наш народ тражи да размотримо превентивне акције против појединих мета у Црној Гори. Знам да ..... не жели да тамо гађа, али је чак казао да има неке ствари које бисмо требали да гађамо. Да ти дам примјер или два: сматрамо да има неколико објеката у које улазе како би изнијели пројектиле, у и око лука у Црној Гори постоји један кључан мост који морамо да нападнемо, прије него што крену са преласком војних јединица. Стога смо веома забринути због њихових могућности да користе те објекте. Нема много мета и нема пуно ризика од цивилне штете”, казао је Клинтон.

У другом разговору он Блеру говори како се и да ли се може извршити економски притисак на Милошевића који неће превише нашкодити Македонцима и Црногорцима, а међу опцијама су борба против прања њиховог новца на Кипру и притисак на њихове рачуне у Лондону. Не желим да Црногорцима створим било какве проблеме”, казао је Клинтон Блеру у априлу 1999. године, наводе “Вијести”, преноси “Блиц”.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица