Јутрњи лист: Посљедњи чин избацивања српства из Црне Горе

Танјуг
Јутрњи лист: Посљедњи чин избацивања српства из Црне Горе

"Чини се да је у Црној Гори почела посљедња фаза избацивања српског идентитета из црногорског културолошко-етничког бића", пише хрватски Јутарњи лист.

Можда грубо звучи, пише "Јутарњии лист", али на дјелу је, очито, "посљедњи чин десрбизације или избацивања српства, како би се ојачала црногорска национална и државна самобитност".

"У посљедње вријеме заискрило је на релацији Београд-Подгорица, Црну Гору упоређују са злочиначком НДХ, а положај Срба с оним из те злосретне усташке квазидржаве и из вријемена 'турских зулума' и отворио се 'фронт' нове потенцијалне кризе у односима некадашњих југославенских држава", пише аутор Владо Вурушић у тексту под насловом: "Стигао тренутак за коначни развод Подгорице и Београда".

Користећи се метафором "два ока у глави", којом се некада описивало јединство Србије и Црне Горе, Вурушић каже да се чини да је током времена дошло до поремећаја па су "очи постале разроке", односно, да "свако око гледа на своју страну".

"Наиме, чини се да је у Црној Гори почела посљедња фаза потискивања српског идентитета из црногорског културолошко-етничког бића", наводи Вурушић и додаје: "нешто слично данас имамо у Украјини"

У Црној Гори, која је од самосталности 2006. године практично у перманентној кризи идентитета, али и одржавања/спасавања независности, констатује аутор и додаје да је то тако зато што су сваки избори "историјски и епохални, јер просрпске снаге, које су у међувремену еволуирале у проруске, стално негирају црногорску државност па и посебни етницитет".

Вурушић тврди да лидери тих странака "отворено негирају црногорство и заговарају поновно уједињење са Србијом, излазак из НАТО-а и повлачење признања Косова.

Наводи да се неки од тих лидера, попут Милана Кнежевића и Андрије Мандића, сумњиче за учешће у неуспјелом пучу, октобра 2016. године у, како тврди, логистичкој режији руске војне тајне службе ГРУ.

Цитирајући изјаву црногорског књижевника Андреја Николаидиса, Вурушић каже да је Црна Гора веома подијељено друштво и да, ако би та држава постала првак свијет у фудбалу, не би се сви радовали.

Указујући на резултате референдума о независности Црне Горе из 2016, аутор подсјећа да је у тој држави стални однос 55-57 одсто за Црну Гору, а од 40 до неких 44 посто оних је који би, како каже, радије у окриље Србије, односно Русије.

Напомињући да се тај однос снага практично задржао све ове године, Вурушић констатује да због тога званична Подгорица жели дефинитивно да се "црногоризира".

Подсјећа да према посљедњем попису у Црној Гори живи око 33 одсто Срба, а да 50 одсто становништва Српску православну цркву сматра "својом".

Вурушић каже и да као основне полуге "насилног и вјештачког протерјивања српског идентитета из Црне Горе и стварања црногорске квазинације", у Београду посебно скандолозним сматрају присутност црногорског војног аташеа на прослави годишњице Олује, затим признање Косова, улазак Црне Горе и укидање одлуке Подгоричке скупштине из новембра 1918. године.

Као посљедни, како каже, најболнији и најделикатнији захтјев, Вурушић наводи онај за аутокефалношћу канонски непризнате Црногорске православне цркве.

А то, према Вурушићу, значи слабљење активности Српске православне цркве, а тиме и српског политичког и утицаја на цврногорско друштво и нацију.

"Наиме, да скратимо, и једна и друга страна сматрају да је наступио тренутак за 'завршни скок' те да коначно треба ствари дефинисати. За једне Црна Гора треба уђе у фазу у којој више неће стрепити за своју самобитност, а други мисле да је куцнуо час за неку нову 'Подгоричку скупштину'", пише Вурушић и додаје да је "свакоме разлог таквог понашања дјеловање оне друге стране".

Обије струје, наводи аутор, увјерене су у то да вријеме истиче.

Најзад, цитирајући још неке изјаве Николаидиса, црногорског историчара Аднана Прекића, Милорада Поповића и српског историчара Бобана Стојановића, Вурушићев закључак је:

"Било каква дестабилизација садашњег правца Црне Горе (НАТО и ЕУ, усмјерење према Западу), те евентуално окретање према (Александру) Вучићу и (Владимиру) Путину значила би нове потресе на Балкану и значајну промјену односа који би пореметили садашњу геостратешку структуру."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана